РЕАЛАН СТРАХ ЗА ОПСТАНАК СРБА У ХРВАТСКОЈ
БЕОГРАД, 12. ОКТОБРА /СРНА/ - Многе чињенице показују да је оправдан страх Срба у Хрватској да би ускоро могли сасвим да нестану, а највећи проблем представља процес асимилације, односно покатоличавање, изјавио је предсједник Коалиције удружења избјеглица у Београду Миодраг Линта.
"Најчешћи разлози да Срби прелазе у католичанство јесте страх да не
изгубе посао, а дјецу уписују на католичку вјеронауку да не би имала
проблема у школи, јер је у јавном и свакодневном животу и даље
доминантан став да су Срби агресори и злочнци, а Хрвати ослободиоци и
жртве", навео је Линта у писаној изјави.
Он је подсјетио да је упокојени митрополит загребачко-љубљански Јован
2006. године упутио писмо Светом синоду Српске православне цркве у коме
је тврдио да је у Хрватској до тада прекрштено више од 30.000 Срба и да
тај процес и даље траје.
Линта наводи да је и предсједник Грађанског одбора за људска права Зоран
Пусић 2003. године јавно рекао да је од 1991. до 2003. године само у
Загребу 20.000 дјеце православне вјероисповјести преведено у
католичанство.
Према његовим ријечима, поједини православни пароси истичу да су им се
масовно обраћали родитељи са захтјевима да дјеци издају потврде да су
крштена, а да са папирима затим иду код жупника и дају му сагласност да
су њихова дјеца доборовољно прешла у католичанство.
"Када је својевремено Српско народно вијеће хтјело направити истраживање
да се види шта се дешава са промјеном имена и презимена и националног
идентитета, надлежно министрство није хтјело да достави тражене податке,
што појачава сумње да је велики број Срба прешао у католичанство и
изјашњавају се као Хрвати", рекао је Линта.
Он каже да је главни проблем Срба у Хрватској дискриминација у поступању државних органа и у дијелу законодавства.
Срби се, како истиче Линта, веома тешко запошљавају у државној управи,
полицији, правосуђу, јавним предузећима, просвјети, здравству и Центрима
за социјални рад.
Он као посебан проблем наводи неразвијеност крајишког подручја гдје је
проценат незапослености Срба између 50 и 80 одсто, при чему Хрватска не
показује вољу да се на подручју сјеверне Далмације, Лике, Кордуан и
Баније и западне Славоније обнови инфраструктура и покрену развојни
програми.
Линта истиче да власт толерише говор мржње који је присутан у медијма,
на концертима популарне музике, на утакмицама, док се на фасадама зграда
још увијек могу прочитати поруке "Убиј Србина" или "Србе на врбе" и
слично.
Према његовим ријечима, велик проблем представљају стална хапшења на
основу интерполових потјерница који код прогнаних Срба стварају
несигурност и негативно утичу на повратак.
"Најновији проблем јеста антићирилична кампања која преостале Србе у
великој мјери подсјећа на ратни период, јер не могу да користе српски
језик и ћирилично писмо у јавном животу", указао је Линта.
Везане вијести: