Предсједникова етничка лутка

Према својим уставним овластима, хрватски би предсједник имао бити нешто као фикус, демократски украс државе, који ту и тамо хода по свијету и дискретно промиче државне интересе, а дома, као „прва глава нације“, посебно пази на осјетљиве и крхке односе између већинскога хрватског становништва и српске мањине. Но, Иво Јоспиповић безнадно је ташт и осветољубив човјек, који се, због баналног циља обрачуна с једним критичким медијем, неће либити показати зубе, чак и по цијену уношења раздора управо у српску заједницу.

Својевремено је, наиме, тједник Новости, гласило српске мањине и уједно ријетки професионално релевантан лист у Хрватској, расвјетлио занимљив дио биографије шефа државе, точније његову улогу у фирми за заштиту ауторских права, гдје је композитор Јосиповић, тада као челни човјек те институције, омогућио једном своме интимном пријатељу убирање милијунских профита.

Марионетски савезник

Реакције шефа државе на те, али и друге критичке текстове о његовом раду, објављиване у Новостима, биле су грубе, опасне за лист, неусклађене с његовим овластима, јер се у намјери ушуткавања тједника, служио разним подземним притисцима, биједним политичким смицалицама, те неформалним каналима лобирао да Влада обустави финанцирање Новости из буџета. Да би ових дана, уз тко зна какве политичке нагодбе, стекао чврстог савезника унутар „српског корпуса у Хрватској“. А открио га је у шефу једне невладине српске организације, и тиме, између двију алтернатива, типовао на гору и ригиднију, ону која се и даље противи грађанском конституирању Срба у Хрватској, за рачун њихове националистичке гетоизације.

Другу, озбиљну страну представља, наиме, утјецајни политички вођа овдашњих Срба, др. Милорад Пуповац, парламентарни заступник и предсједник Српског народног вијећа, које је уједно и издавач Новости. Човјек који је грађанску и људску храброст исказао онда када је било најтеже, оних опасних ратних година, па сам често, као ратни репортер, свједочила његовим доласцима у Книн, средишње мјесто српске побуне 1990., устрајним покушајима да смири тамошње становништво, настојањима да заустави крвави сукоб.

Трпио је увреде, по живот опасне пријетње, а касније постао шеф парламентарне странке која континуирано побјеђује на мањинским изборима, посве ангажиран на рјешавању нагомиланих проблема српске мањине, одлучан у захтјевима за процесуирање ратних злочина. Као издавач тједника Новости, увијек спреман штитити аутономију уредника и новинара, па и онда када се критички осврћу на лик и дијело предсједника државе, што му овај, наравно, није могао опростити. Па је шеф државе најприје подупро инсинуације о тобожњој „нетранспарентности финанцирања“ Српског народног вијећа и његова тједника, а потом стрпљиво сачекао осјетљиву, али праву прилику. То јест прославу Дана побједе и акције Олује, гдје је попут бинског декора инсталирао и медијски промовирао своју етничку лутку, „представника лојалних Срба у Хрватској“.

Милорад Пуповац – којег Јосиповић није ни позвао на домољубну свечаност – одбија наиме присуствовати прослави Олује док се, уз њен ослободилачки карактер, не уваже и њене посљедице, односно ратни злочини над цивилима и плански прогон више од 200 тисућа српских грађана. Стога је предсједник државе, све тобоже у име помирења Хрвата и Срба, на прославу позвао особу у чији идеолошки рад спадају и покушаји да се Новости „ревидирају“, јер да тамо „пише велики број Хрвата“. А успут, тај је Вељко Џакула до краја судјеловао у српској побуни у Хрватској, што значи да је био судионик малтретирања и прогона Хрвата с окупираних подручја, човјек који подупире новога српског предсједника, Томислава Николића, радикалног националисту, који и данас тврди како дијелови Хрватске заправо припадају Србији.

Дегутантно „помирење“

Такав лик послужио је, ето, хрватскоме шефу државе да ламентира о томе како су и Срби коначно прихватили да је акција Олуја била искључиво чин ослобођења Хрватске, и тиме ваљда благословили хрватске ратне злочине и етничко чишћење. Да би, међутим, у стварној позадини приче била недопустива осветољубивост шефа државе која сеже све до грубе политичке трговине и отворене подршке једној националистичкој српској групацији. Која би заузврат, уколико би било среће на изборима, ако не укинула тједник Новости, гдје пишу неки од најбољих хрватских новинара, онда барем уништила сваку критику на рачун господина предсједника.

Посве игнорирајући важност да се Срби у Хрватској организирају као грађанска, демократска мањина, а не као продужена рука владајућих националиста из Србије, шеф државе привео је на прославу Олује „представника Срба“ који је своједобно избјегао суђење само захваљујући широкој аболицији присташа погубне тезе о „свим Србима у једној држави“. И онда ту политичку провокацију увио у дегутантну лаж о тобожњем помирењу Срба и Хрвата, баш на прослави војне акције која јест ослобађала земљу, али и која је за собом оставила палеж, ратне злочине, пљачку… и, коначно, етничко чишћење властитога српског становништва.

Је ли стога доиста ријеч о „хисторијској гести“ хрватског предсједника, како су то оцјенили овдашњи водећи медији? Прије ће ипак бити да се ради о опасно циничном игроказу композитора Јосиповића.

 

Извор: НОВОССТИ

 

Везане вијести: 

Иво Јосиповић оцрнио Милорада Пуповца: Он је професионални Србин!

ШТРБАЦ: ЏАКУЛИ НИЈЕ БИЛО МЈЕСТО У КНИНУ