"Јадовно" Пише: Дане Лукић
Настојали су да убију само једног од двојице жицом повезаних несрећника, тако да би убијени својим падом повукао у јаму оног живог
Говорити о терору који су усташе спроводили по нашим селима не би било потпуно ни разумљиво а да не споменемо велебитски логор „Јадовно“. Идући од Госпића према Карлобагу, испред села Брушана одваја се макадамски пут за село Трновац. Место логора су одабрали добри познаваоци терена, усташе који су поникли у овим крајевима, који су знали дубину и положај сваке јаме.
Заточенике и несрећнике су из госпићких логора довозили камионима овим путем до Трновца и код цркве их искрцавали.
Ту су их повезивали жицом по двојицу за леве и десне руке, па би формирали колону од 200 до 400 људи и уздуж би их везали ланцем или телеграфском жицом. Ту би тако чекали око два сата на сунцу, а усташе би у хладовини пили ракију. Онда би их тако везане потерали узбрдо колским шумским путем ка засеоку Јадовно, где је организован логор на обронцима планине Велебит. Три сата су пешачили уз батине и псовке и тако уморне, ожеднеле, гладне и израњаваних ногу сатеривали су у логор ограђен са три реда бодљикаве жице, висине до четири метра, са јаким стражарским обезбеђењем. Између редова била је постављена спирална жица и кад би јој се неко примакао ближе од два метра њега би одмах убили.
Првог дана нису добијали ништа за храну ни воду. Ту би их одвезали и сваком дали парче цепанице, дужине око тридесетак сантиметара, да секиром у њој издубе удубљење као коританце. У њему су једном дневно добијали кукурузну кашу и кутлачу воде.
Заселак Јадовно, који се завукао у обронке Велебита, удаљен је од Брушана десет километара. Идући даље од Јадовна шумским путем на око три километра с десне стране налази се Шаранова јама – бездањача. Јама је обрасла шумским растињем и да поред пута није постојала мала спомен-плоча тешко би се пронашла. Отвор јаме је јајастог – овалног облика, четири пута три метра, а кад се у њу баци камен дуго се чује његово нестајање. Око јаме је после рата направљен заштитни зид да у њу не би неко несмотрено упао.
Идући даље од Шаранове јаме шумским путем, око пет километара, налази се Чачић драга, мали пропланак на коме су усташе организовали логор и назвале га „Јадовно“. Димензије пропланка су око 150 пута 90 метара. Заточенике је дању пекло сунце, а ноћу су се тресли од хладноће. У овом логору дневно је боравимо око хиљаду и по до две хиљаде заточеника. То значи да је за 80 дана, колико је трајао овај логор, кроз њега прошло минимум 120.000 заточеника. Никад није тачно утврђено где су нестајали ови људи, мада је установљено да су их највише прогутале Гргина јама (близу логора Јадовно) и Шаранова јама. Додуше, има ту још низ јама у непосредној близини, али нису испитане. За разлику од Шаранове јаме, ни Гргина јама никад није испитана.
Осамдесет дана у јуну, у јулу и августу 1941, овим стазама довођене су хиљаде мученика везаних по два за леву и десну руку, опкољени јаком усташком стражом из тзв. десетине смрти, како су је усташе називали. Пијани, служили су се наизменично камама и маљевима, али увек настојећи да убију само једног од двојице жицом повезаних несрећника, тако да би убијени својим падом повукао у јаму оног живог. Или су првих десетак из колоне поубијали аутоматским оружјем, а ови би у јаму повукли за собом остале.
Старији мештани села Јадовно су причали да су се из дубине јаме чули крици и запомагање. Онда би усташе у јаму бацали бомбе после чега би настала мукла тишина.
Пуковник ЈНА у пензији, као шеснаестогодишњак, у јулу 1941. игром судбине пуштен из колоне људи који су страдали у Јадовном
Дане Лукић
Извор: ПОЛИТИКА online