ПОКОЉИ 1942. ГОДИНЕ - ЕГЗЕМПЛАР ГЕНОЦИДА

БАЊАЛУКА, /СРНА/ - Покољ над српским становништвом у селима око Бањалуке 1942. године представља егземплар геноцида, јер су у њему убијени сви без селекције, и иза њега стоји држава, а не појединци, истиче новинар и публициста из Бањалуке Јован Бабић.

        Он је нагласио да је сигнал за извршење злочина дат из Загреба, што се види из чињенице да су убиства извршиле двије сатније Друге тјелесне бојне поглавника НДХ Анте Павелића, која је била његова лична гарда.

        "Да је евидентно ријеч о геноциду и да је план за извршење злочина припреман у тајности, говори и податак да чак ни велики жупан тадашње жупе Лука и Сана - Владислав Витез Алеман није био упознат о припремама", рекао је Бабић Срни.

        Он је додао да је план покоља, прије кога су чак потровани пси у наведеним селима - да не би најавили долазак усташа, разрадио стожерник за Хрватску крајину Виктор Гутић заједно са фратром Николом Билогривићем, док се по монструозности злочина истакао злогласни фра Филиповић.

        "Филиповићев злочин Католичка црква упорно оспорава, написане су чак и књиге у његову одбрану иако постоје званични усташки документи који то доказују", рекао је Бабић.

        Бабић, који је свој новинарски вијек провео прикупљајући грађу и истражујући овај злочин, тврди да егзактан број убијених вјероватно никада неће бити утврђен, али да је убијено више од 2 300 људи.

        Према његовим ријечима, италијански писац Ђани Николо Ривели наводи цифру од 2 730 људи, хрватски публициста Радован Стипетић 2 700, док фратар Јозо Маркушић говори о броју од 4 000 убијених.

        "У самој шарговачкој школи убијено је 52 дјеце, а 90 дјеце школског узраста убијено је код куће, док је у три села убијено 550 дјеце - од новорођенчета до 14 година. Из ових села преживјело је 16 Срба који су били у заробљеништву у Њемачкој“, навео је Бабић.

        Он је подсјетио да је два дана прије покоља у Дракулићу извршен покољ у оближњем селу Пискавица, а пет дана након тога и покољ у селу Милаковићима.

        "Нажалост, данас се много игра ријечју - `геноцид`, а да многи и не знају шта та ријеч значи", рекао је Бабић.

        Свједок злочина у Дракулићу Слободан Брковић у вријеме напада имао је десет година, а чудом је преживио тешко рањавање које је бајонетом починио усташки војник. Он каже да је из његове уже родбине убијено седам чланова, а кад је покушао побјећи - неколико пута прободен је у снијегу.

        "Лежао сам у снијегу, а усташа ми је пришао вичући да ли да ме избоде или убије ударцем. Подигао сам се, а он ме је пробадао толико пута да ми је отворио утробу. Мислећи да ме убио, отишао је, а када су усташе напустиле село, ја сам отворене утробе отишао у кућу, гдје сам два дана лежао“, рекао је Брковић, кога су након покоља пронашле комшије Хрвати.

        Брковића су након тога лијечили у болници 11 мјесеци, а његове ране су необјашњив медицински феномен, јер су њихови ожиљци остали на његовом стомаку и данас се често отварају.

        Православни парох из Дракулића Срђан Рољић каже да је тек 23 године након извршеног геноцида у овим селима подигнут први споменик, док је први парастос жртвама одржан 1991. године.

        "Идеја епископа била је да спомен-храм, који се почео градити 1989. године, буде као у Јерусалиму, буде храм у којем ће бити мошти светих новомученика бањалучких", рекао је Рољић, додајући да мошти страдалих треба пренијети у крипту која се налази у храму.

        Према његовим ријечима, сваке године недјеља пред 7. фебруар је као васкршња недјеља, јер се тада служи литургија у спомен дракулићким мученицима.

        "Мученици из Дракулића ће кад-тад да доживе свој васкрс и буду уписани у диптихе светих и да се њихове мошти налазе на оном мјесту гдје се сабирамо сваке године", рекао је Рољић.

        Ове године на сам дан страдања први пут ће у школи у Шарговцу бити освештан споменик страдалим ученицима те школе.

 

Припремио: Немања НАГРАДИЋ

 

Извор: