Апел Хрватској електропривреди: Извадити посмртне остатке жртава усташког злочина из 6 јама код Горњег Косиња, идентификовати ДНК методом и достојанствено сахранити

Hrvatski

Хрватска електропривреда (ХЕП), поново је након више деценија актуелизовала изградњу хидроелектране Косињ -2 у Косињу у северозападној Лици.  Изградњом бране на реци Лици,  низводно  5 км од већ постојеће бране ХЕ Склопе, између брда Цикељ и Вршак к.573, акумулација  ће поплавити села Млаква, Пољан, Градину и засеок Забарје у којима живи српско становништво и Горњи Косињ и Косињски Баковац са околним насељима у којима живи хрватско становништво. ХЕП је добила локацијске дозволе и начелне грађевинске дозволе.

 

До сада је урађен идејни пројекат а да би се наставило на раду главног пројекта потребно је допунити Студију утицаја на околину. Сама градња акумулације и хидроцентрале трајала би пет година.

Идејни пројекат и Студија утицаја на околину морале би да садрже битне чињенице цивилизацијског карактера, да је то простор од неколико насеља са српским и неколико насеља са хрватским становништвом, између којих протиче река Лика а да се у три злогласне јаме у два хрватска насеља (Горњи Косињ и Косињски Баковац) налазе остаци 222 цивилних жртава српске националности убијених у време тзв. НДХ 1941. године. У српском селу Млаква налази се Спомен костурница 286 српских цивилних жртава спаљених 06. аугуста 1941. године у једној српској кући.

Не оспоравајући  потребе ХЕП, да решава проблем недостатка електричне енергије у Хрватској, потапањем изузетне природне лепоте, на основу породичних, хришћанских и општељудских моралних обавеза а у жељи да  невине жртве заувек нађу ВЕЧНИ МИР,  покрећем

 

ИНИЦИЈАТИВУ и ЈАВНИ АПЕЛ

 

Да се у току припрема за изградњу хидроелектране Косињ – 2,  а пре потапања подручја, уради следеће:

1.      Да се изваде посмртни остаци жртава усташког злочина из до сада истражених  јама „Св. Ана“, „Код опћине“ и „На Кланчићу“ код Горњег Косиња,  идентификују  ДНК методом и достојанствено сахране. Да се организовано на основу договора са месним српским становништвом и потомцима жртава,  договори место и начин њихове сахране као и обележавање гробова.

 

2.      Да се додатно истраже до сада 3 неистражене јаме у којима  су према неким подацима убијани и бацани  Срби и припадници америчког ратног ваздухопловства  (US AIR FORCE).

 

3.      Да се на бази договора и надлежног стручног мишљења одреди будућа локација гробља из села Млаква и Пољан, Храма Рођења Пресвете Богородице (у народу назван „Млада Неђеља“) у Млакви и споменика партизанском батаљону „Матија Губец“, који се налази под Млаквеном гредом.

4.      Да се у ове акције укључе надлежни органи власти Републике Хрватске и Србије, Српска православна црква, дипломатско представништво САД,  ХЕП,  установе, институције и удружења које се баве историјом, хуманитарним радом и избјеглицама. Посебно се очекује допринос од угледних појединаца родом из Лике, потомака Срба из Косиња и средстава јавног информисања.  

 

5.      Да овој акцији помоћ и допринос дају мештани (Хрвати) из Горњег Косиња, Косињског Баковца  и Жупни уред Св. Анте Падованскога, те да се заувек на цивилизацијски начин заврши тужна косињска трагедија, како би будуће генерације Срба и Хрвата са овог простора мирније живјеле, без „проклетства невиних жртава“.

 

Прилози:

-          Подаци о становништву, јамама и објектима за преселење

-          Графички прикази јама „Св. Ана“ и „Код опћине“

 

Достављено:

Свима из тачке 3.

Горњи Косињ: Невине жртве чекају 69 година да се достојанствено сахране

 

Прилог бр. 1

Становништво

 

Према попису становништва из 1931. год. на простору Косиња живело је 2.622 становника српске националности. Током Другог свјетског рата (II с.р.) на простору целог Косиња убијено је или погинуло 1.075 становника српске националности. Од тога броја 911 убијених су цивилне жртве рата. Данас на простору Косиња живи око 200 Срба.

На простору будуће акумулације (јужни део Косињске долине) пре II с.р.  је живјело преко 1.500 Срба. Данас у тим селима као последица злочина геноцида током тог  рата  и економске миграције после рата, живи  62 становника (Млаква - 48, Пољан - 1, Забарје - 4 и на Градини - 9 ).

Српско становништво данас ту живи у сложеном духовном стању са елементима вечитог страха, као и са великим егзистенцијалним проблемима, па није реално очекивати неки већи  допринос решавању проблема вађења из јама посмртних остатака својих предака.

 

Подаци о истраженим  јамама и цивилним жртвама рата

 

На подручју Горњег Косиња налазe се три истражене јаме у које је бацан српски народ.  

Јама „Св.Ана“  је назив од српског народа а у спелеолошкој литератури се још назива: „Јама код малог врха“, „Звонећа јама“ и „Јама изнад Шушња“.  Налази се јужно од Горњег Косиња (1 км) на сјевероисточној падини брда Велики вршељак (к. 666) иза римокатличке цркве по којој је и добила име. Током 1941. године у јаму је бачено 208 жртава (158 мушких, 56 женских и 1 дете неутврђеног пола).  У јаму је бачено 33 детета (21 мушко, 11 женских и једно неутврђеног пола). Према до сада утврђеном списку 207 жртава је српске националности а једна жртва била је Катица Шкарић, Хрватица родом из Винковаца, која је била удата за Јовицу Шкарића из Липовог Поља. Несрећна жена је заклана и бачена у јаму само због тога што је протестовала код усташке команде у Горњем Косињу због клања Срба.

Међу овим жртвама је можда и најмлађа жртва II с.р. уопште. Усташки злочинци су дана 02. 08. 1941. год., одвели целу породицу Јаворина, међу којима је била и њихова снаха Милица, рођена Пејновић 01.06. 1921. год. у Смиљану. Милица је била трудна и пред порођајем. Усташе су је тукли изнад јаме све док се није породила. Чим је новорођено дете заплакало бацили су њу и дете у јаму.

Према до сада утврђеном списку жртава, у јаму је бачено: 90 жртава из Липовог Поља 62 жртве из села Млаква, Пољан и Дулиба, 38 жртава из села Крш-Градина, 17 жртава из села Доцина Драга и Брујићи и 1 жртва из села Студенци.

 

Јама „Код опћине“ налази се иза данашње основне школе „Анж Франкопан“ у Горњем Косињу. У тој згради је за време II с.р.  било „усташко таборништво и затвор.“. Иза зграде налази се провалија која је данас претворена у септичку јаму. У дане 10/11.08.1941. год. у ту јаму је поклано и бачено 13 мушких жртава (2 жртве из села Доцина Драга и Брујићи и 11 жртава из Крша).

 

Јама „на Кланчићу налази се на Шпорчић Кланцу, на улазу у Косињски Баковац. У ову јаму је бачена, након страховитог мучења Париповић Николе Сока, рођена 1885. год., из Крша.

 

 

На основу захтјева СУБНОР-а Косињ, у мају месецу 1987. год., извршено је спелеолошко истраживање јама „Св.Ана“ и „Код опћине“ . Истраживањем је руководио

др Срећко Божичевић из Геолошког завода Загреб.  Тада су у јами „Св. Ана“ пронађени посмртни остаци жртава и остаци њихове одјеће и обуће прекривени каменим насипом. Да би сакрили злочин, злочинци су у јаму убацили камење а неки мештани с. Шушањ су после рата убацивали угинуле животиње.

Након истраживања Геолошки завод из Загреба је израдио Елаборат  у којем је предвиђен начин вађења жртава. Тај Елаборат је достављен СУБНОР-у Косињ и „Електропривреди Ријека“.

 

ОВЕ ЈАМЕ ДО САДА НИСУ БИЛЕ ОБЕЛЕЖЕНЕ ОДГОВАРАЈУЋИМ СПОМЕНИКОМ А НИКАДА НИЈЕ ОДАТ ОДГОВАРАЈУЋИ ПОМЕН ЖРТВАМА. ПОТОМЦИ ЖРТАВА СУ РАДИ БРАТСТВА И ЈЕДИНСТВА „МОРАЛИ ЗАБОРАВИТИ“ СВОЈЕ НАЈМИЛИЈЕ.

 

Тачан попис жртава са личним подацима, местом, временом, начином  ликвидације, као и организаторима и извршиоцима злочина, налази се у књигама господина Дане Ластавице „ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМ НАРОДОМ СРЕЗА ПЕРУШИЋ (Лика) 1941-1945. и 1991-?“  и „БЕЗДАНЕ ЈАМЕ НДХ ЖДЕРЊАЧЕ СРПСКОГ НАРОДА 1941-...?. .

 

Подаци о неистраженим  јамама  и могућим жртвама

 

Поред ових истражених јама на подручју будуће акумулације има девет неистражених јама. Према неким документима из времена тзв. НДХ и послератним изјавама добронамерних мештана Горњег Косиња,  у неколико  јама  вероватно има још жртава, а то су:

„Јама у Руји“ се налази у реону Руја-Локвица више Косињског Баковца у коју су усташе 1944. године, убили и бацили након звјерског мучења посаду америчког бомбардера, који је пао код Ледене Драге у Велебиту.  

„Јама – провалија“ налази се 400 м јужно од основне школе у Горњем Косињу, испод мале Главице према реци Баковац.

„Јама изнад опћине“ се налази изнад данашнје основне школе, на каменитом узвишењу у самом Горњем Косињу.

 

Подаци о објектима за преселење

 

У селу Млаква налази се Спомен костурница за 286 српске жртве из села Млаква, које су спаљене дана 06.08.1941. год. на Коси у кући Јове Глумичића. Само место злочина, данас се налази у дубинама акумулационог Крушчичког језера.

 

Изнад саме Спомен костурнице у Млакви налази се  храм Рођења Пресвете Богородице (у народу назван „Млада Неђеља“), који је  изграђен 1894. год. Последњих година је почело његово обновљање а и крштено је прво дете након 70 година.

 

На узвишењу изнад бара под Млаквеном гредом (к. 632) налази се споменик партизанском батаљону „Матија Губец“, који је подигнут 1963. године у знак сећања на заједничку антифашистичку борбу Срба и Хрвата овог краја.

 

Храм Рођења Пресвете Богородице (1894) и Спомен костурница у Млакви (1955)

Споменик партизанском батаљону „Матија Губец“ под Млаквеном гредом (1963)

 

Прилог бр. 2

  

 

 

 

ЂОРЂЕ ПРАЖИЋ
Пеђе Милосављевића  бр. 48
11077 НОВИ БЕОГРАД
Моб.тел: +38164210-8134
Е-mail: djordjeprazic@verat.net