Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да је знатан број Срба након рата и распада бивше Југославије нестао из Карловца, али да се живот у том граду обнавља у мјери у којој је то могуће.
горњокарковачку Фото: СРНА
Подсјећајући да је Саборни храм Светог оца Николаја Мирликијског био срушен, Додик је рекао новинарима да се у Карловцу обнавља црквени и парохијски живот, те да је у тај град данас дошао да подржи Српску православну цркву и Епархију горњокарловачку, у којој се слави крсна слава Свети Трифун.
„Дошао сам на позив Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима како бих са свештенством и вјерницима подијелио тај важан тренутак. Овдје сам да будем с њима, да их охрабрим и да видимо на који начин им можемо помоћи“, рекао је Додик, који је данас у Карловцу посјетио Саборни храм Светог оца Николаја Мирликијског у Епархији горњокарловачкој.
Предсједник Српске је том приликом присуствовао светој архијерејској литургији у поменутом храму, коју је поводом крсне славе Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима служио епископ бихаћко-петровачки Сергије.
„Захвалио бих предсједнику Српске Милораду Додику због његовог присуства које много значи овдашњим Србима. То је охрабрење и подршка да истрају на својим огњиштима, моле се Богу и исповиједају православље“, рекао је епископ Герасим у обраћању вјерном народу.
Он је предсједнику Српске уручио икону Господа Исуса Христа и рекао да је она намијењена државницима.
Литургији су присуствовали и представници Владе Србије, бројно свештенство, Срби из Карловца и гости.
Након богослужења уприличено је краће дружење у владичанском двору карловачког Саборног храма, након чега су званице отишле на свечани ручак у конаку православног манастира Богородице Тројеручице, у мјесту Доњи Будачки.
Протонамјесник Предраг Сушић рекао је да је у Карловцу прије рата било 52 одсто српског становништва, а данас око 10.000.
„Из неких разлога, највјероватније страха и преживљених негативности током рата, у нашу православну цркву долази 50 породица или око 400 становника. Нешто боље је у околини Карловца, на Кордуну, гдје су Срби већина. У општини Крњак је начелник Србин и ту је народ слободнији у исповиједању православне вјере и чувању обичаја“, рекао је Сушић.
Извор: СРНА
Везане вијести:
