Znamenje palim Krajišnicima

Svoj prvenac, knjigu Divani ličkih spomenika, 48-godišnja Milena Čanković, rodom iz Srednje Gore kod Udbine, a koja danas živi u Švajcarskoj, posvetila je krajiškom narodu, svim nestalim, ubijenim, upokojenim i rasejanim po belom svetu, svima koji ostadoše da svedoče da je nekad tamo daleko, a srcu blizu, živeo jedan ponosan, pošten i vredan narod, pun prelepih običaja.

Sav prihod od ove knjige pisane na izvornom jeziku ličkog kraja će biti uložen u podizanje spomen-obeležja na Banstolu na Fruškoj gori, gde uskoro počinje i gradnja prve i za sada jedine crkve Blage Marije, posvećene žrtvama zločinačke akcije „Oluja“.

– U čast svih pobrojanih, među kojima su i moji najdraži, novac od ove knjige ulažem u izgradnju znamenja koje će podsećati prolaznike i putnike namernike na veličinu i dušu jednog posebnog naroda, vekovima šibanog teškim uslovima na škrtom zemljištu i oštroj klimi, gaženog surovom istorijom i ubijenog nacionalizmom… Posvećujem je svim Ličanima i Ličankama koji zauvek ostadoše na ledinama kršne Like iza nas proteranih i raštrkanih po svetu… Do sada sam od prodaje svoje knjige prikupila više od 6.000 evra, što znači da će spomenik „Krajiška suza“ uskoro biti podignut kako bi svedočio o postojanju jednog naroda koji je ostao bez zavičaja, ali nije izgubio dušu. U spomeniku će večno goreti kandilo, simbol srca krajiškog, koje se nikad ugasiti neće i koje će uvek živeti za Krajinu – kaže nedavna gošća „Vesti“, dobrotvorka Milena Čanković iz Šafhauzena, koja se i na ovaj način odužuje svojim korenima i zemlji sa koje potiče.

Mnogi se sećaju imena ove hrabre žene još od pre dve decenije kada je krenuo rat. Znala je samo jedno – da mora pomoći porodici, prijateljima i svom narodu. Počela je da prikuplja u Švajcarskoj humanitarnu pomoć, lekove i sanitetski materijal, a grad gde je dopremila prvi kontingent bio je – Knin.

Vozila je kombi sama, zaobilaznim putem preko Austrije, Mađarske, Srbije i Republike Srpske, ne razmišljajući da je ostavila svog trogodišnjeg sina. Vrednost pomoći i kilometre nije nikad zbrojila jer nikada nije ni prestala da pomaže, kako onima što im je ceo život bio u jednom zavežljaju, tako i danas Krajišnicima u Srbiji.

Oni što gledaju Milenu Čanković ovih dana kada gostuje po otadžbini, izvodeći monolog „Ličkulja“, sastavljen od delova knjige ‘Divani ličkih spomenika’, smeju se do suza zgodama i nezgodama njene pokojne bake Bosiljke, rođene Štulić, a zvane Jeka… Sve dok ne čuju zašto se u njenoj knjizi Gospić piše sa malim slovom „g“!

Prilog hramu

Imala je samo 10 godina kada su je roditelji, Geno i Soka Čanković, 1978. odveli od bake Jeke u Švajcarsku. Maštala je samo o jednom – da se vrati najlepšoj na svetu Lici. „Ali, nije to više stara Lika. U njoj sada još mogu da se čuju samo divani ličkih spomenika. Moji roditelji žive u Čortanovcima, obilazim ih često, baš kao i staro imanje u Srednjoj Gori, tamo nikog više nema, ali nema ni cene za koju bismo ga prodali – kaže Milena Čanković, koja je u svoje i ime svojih roditelja nedavno priložila Srpskoj pravoslavnoj crkvi 1.000 franaka, dar za izgradnju buduće crkve Blaga Marija u naselju Bandstol, na Fruškoj gori, posvećene žrtvama „Oluje“.

– Tu su mi živeli rođena tetka i teča Nada i Milan Vraneš. Tokom rata su uhapšeni, odvojeni od grupe drugih Srba, zverski mučeni i ubijeni 1991. Njegova glava nađena je na štapu na grobu hrvatskog branitelja u Rijeci, a telo nad Senjom. Ona je ubijena hicima, a on je zaklan. I oprostila bi im i metak. Al’ nož ne mogu! Ni na praznike naše kada se prašta… Niti oprostiti niti zaboraviti… Gospić će ostati grad velikih kukavica i malih ljudi. Grad koji se piše malim slovom. Nisam odustala da ih za zločin optužim. Evo, ovako, svojom knjigom, znam da će je neko pročitati i reći drugom, trećem.. Neka ostane još jedno svedočanstvo sramnog čina bezdušnog grada i njegovih stanovnika – kaže Milena Čanković i poručuje:

– Kad negde krenete, pozdravite se uvek. Mene odlazak i ovlaš pozdrav i dan danas još uvek boli. Rekoh li im ikad i dovoljno puta koliko su mi značili? Koliko sam ih volela? Zato, svaki put, ma gde pošli, pokažite svoju ljubav – kaže na rastanku naša gošća, pozdravljajući nas zagrljajem i poljupcem.

Ljubav prema rodnom kraju

Mileni Čanković pišu znani i neznani iz svih krajeva sveta. Hvale je oni koji su pročitali njenu knjigu „Divani ličkih spomenika“, a traže oni koji bi želeli da je imaju. Ljubav prema svojoj Lici prenela je iskrenošću i na čitaoce. Od jedne do druge priče upoznajemo ljude koji su obeležili jedno doba, običaje, tradiciju… Ovaj vlastiti spomenik ljubavi prema rodnom kraju autorka će uskoro promovisati i u Cirihu, Frankfurtu, Minhenu, a u januaru će biti pred zemljacima u Melburnu i Sidneju. A ipak, i dalje tvrdi: „Ja sam samo obična žena iz naroda, nisam književnica, stradanje mog naroda upisano je mojim srcem u ovo delo…“

Izvor: Vesti online