arrow up

Подијелите вијест:

Зауставите скрнављење српских споменика

Veljun

Епархиjа горњокарловачка на челу са своjим пастиреначалником Епископом Герасимом, свештенством и верним народом изражава наjдубљу забринутост и згражавање поводом наjновиjег нецивилизованог и хулиганског,  верски и национално мотивисаног, понашања присталица политичке партиjе (HSP-a) Хрватске странке права.

Враћаjући се из Книна са обележавања годишњице воjне акциjе „Олуjа“, иначе jе од Хашког суда ова акциjа окаракеризована као злочиначки потхват, аутобус чаковачке дружине хаеспеоваца, зауставио се у Вељуну покраj споменика убиjеним србима од хрватских усташа маjа 1941. Године. Пришли су споменику разбацали цвеће и остатке свећа, а затим се помокрили по спомен-костурници, после чега су на споменику оставили слово U исписано спреjем.

Са жаљењем тврдимо да jе овакво понашање и скрнављење српских спомен-костурница из II светског рата постало традициjа хрватских националиста. Присетимо се првог таквог догађаjа и понашања неколицине хрвата из 2000 године, када се на истом споменику, пред телевизиjским камерама скинула Бисерка Леградић из Благаjа и помокрила тврдећи да у Хрватскоj, сад када jе независна, може да ради шта хоће.

Како тада тако и оваj пута нико од хрватских званичника ниjе осудио такво понашање своjих сународњака. Хравтски председник, влада, полициjа, министри, а и католичка црква, сви од реда ћуте. А ћутање jе знак одобравања.  После овог громогласног ћутања поставља се питање имаjу ли срби из хрватске право бар мртви у миру почивати ако не живи? Када се овако понашаjу према мртвима шта ми живи да очекуjемо? Ово питање сам поставио читавоj хрватскоj jавности не само политичким чиниоцима и власти. Тражимо осуду оваквог понашања, али не понашања коjа ће се опет поновити, тражимо да се престану вређати мртви, jер како онда када су поклани, тако и данас нису никоме ништа криви, осим што су Срби и нису римокатолици.

Извор: СВЕШТЕНА ЕПИСКОПИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​