ЗАСТОЈ У ПРОЦЕСУИРАЊУ РАТНИХ ЗЛОЧИНА

ЛОНДОН, 23. МАЈА /СРНА/ – Правосудни систем у
БиХ ради са великим застоjем у отвореним случаjевима ратних злочина,а напредак
jе ометан и политичким препрекама да се побољша регионална сарадња, констатуjе
у наjновиjем извjештаjу Амнести интернешнел.

У извjештаjу ове невладине организациjе наводи
се да су институциjе на нивоу БиХ, укључуjући правосуђе, слабљене током
претходне године и оцjењуjе да jе провођење Стратегиjе за процесуирање ратних
злочина каснило, „првенствено због недостатка политичке и Финансиjске
подршке“.

„Напредак у рjешавању случаjева ратних
злочина ометан jе политичким препрекама да се побољша регионална сарадња,
укључуjући и неуспjех да се уклоне правне препреке изручењу лица осумњичених за
ратне злочине између БиХ, Хрватске, Србиjе и Црне Горе“, упозорава се у
извjештаjу.

Амнести интернешнел указуjе да jе настављена
пракса неусклађене примjене кривичног закона у случаjевима ратних злочина и да
jе коришћење Кривичног закона из 1976. године у случаjевима пред судовима у
различитим ентитетима резултирало „озбиљним препрекама у обезбjеђивању Фер
и еФикасне правде“.

Према извjештаjу, то укључуjе немогућност да
се злочини квалиФикуjу као злочини против човjечности, неуспjех да се
процесуира командна одговорност и неjеднакост пред законом због ниских
прописаних законом минималних и максималних затворских казни за ратне злочине.

У извjештаjу се тврди да су „вербални
напади високо рангираних политичара“ на Одjељење за ратне злочине Суда БиХ
и друге правосудне институциjе коjе се баве истрагама и просецуирањима ратних
злочина, „поткопали напоре земље да процесуира случаjеве ратних
злочина“.

Амнести интернешнел указуjе да власти нису
успjеле да сакупе податке о укупном броjу истрага и процеса за злочине по међунардном
праву на свим нивоима.

„Услуге за подршку свjедоцима на државном
нивоу су проширене у jануару да обухвате период приjе суђења. Међутим, мjере за
подршку и заштиту свjедока у случаjевима процесуираним на нижим нивоима, а коjе
су идентиФиковане у Националноj стратегиjи за процесуирање ратних злочина као
неопходне, и даље не постоjе“, каже се у извjештаjу.

У извjештаj се напомиње да jе та ситуациjа
одвраћала жртве од тражења правде,као и да власти нису успjеле да обезбиjеде
свеобухватан програм репарациjа за жртве злочина по међународном праву током
сукоба.

У извjештаjу се каже да званичне циФре УН о
више од милион повратника широм БиХ не одговараjу броjу избjеглица и интерно
расељених лица коjа су се стварно вратила своjим предратним домовима.

„Одрживост повратка остала jе проблем за
оне коjи су жељели да се врате, пошто би се они суочили са дискриминациjом у
приступу правима на здравстену заштиту, пензиjе, социjалну заштиту и
запослење“, наводи се у извjештаjу.

Према подацима УНХЦР-а, скоро 8.600 људи jе
jош живjело у 159 колективних центара или привременом смjештаjу 16 година након
рата. „Основне комуналиjе, као што су текућа вода, гриjање или струjа, су
недостаjали у колективним центрима. Траjна рjешења jош нису била пронађена за
посебно рањиву популациjу коjа живи у колективним центрима“, истиче
Амнести интернешнел.

У извjештаjу се наглашава да власти нису
успjеле да проведу пресуду Европског суда за људска права од децембра 2009.
године у случаjу „Сеjдић – Финци“.

„Амнести“ напомиње да jе „власт
на државном нивоу наставила да крши права неких људи коjи су се населили у БиХ
током или послиjе рата и коjи су након тога добили држављанство БиХ“.

Неки од њих су изгубили држављанство и
процедуре за депортациjу су покренуте против њих.“Препоруке Комитета УН
против тортуре коjе се односе на присилан повратак нису проведене“, додаjе
се у извjештаjу.

Извор: