Зашто су Карловци заборавили суграђане страдале током окупације НДХ?

Парастосом и паљењем свећа за пострадале у Другом светском рату, сваког 11. септембра Карловчани обележаваjу годишњицу обустављања злогласне акциjе Виктора Томића“, у коjоj jе 1942. убиjено 6.000 сремских Срба, а jош више одведено у логоре.

Немци су ту акциjу, коjом jе руководио високи функционер НДХ Виктор Томић, иначе поверљиви сарадник поглавника Анте Павелића, покренули да би се обрачунали с фрушкогорским партизанима.

Међутим, усташе, под чиjом jе Срем био окупациjом, побиле су знатно више цивила, међу коjима много жена и деце, док jе броj униформисаних бораца готово занемарљив.

Увидевши да се том акциjом масовно истребљуjу Срби, што jе опустело њиве и друга пољопривредна добра по Срему, Немци су 11. септембра 1942. обуставили операциjу. Тако jе спашено 450 карловачких Срба, мушкараца између 16 и 75 година, коjи су одведени у митровачки затвор само дан раниjе, иначе би били стрељани.

О овом догађаjу и о страдању карловачких Срба под усташком влашћу током Другог светског рата писао jе пензионисани професор новосадског Медицинског факултета и управник Клинике за хематологиjу др Коста Поповић, Карловчанин коjи jе у рату изгубио оца. Заjедно са др Луком Коларовићем, др Петром Микићем и др Тиjаном Музикравић, коjи су прошли кроз усташке логоре, као и историчарем Богданом Поповићем, прикупио jе и средио податке о ратним годинама у овом сремском градићу и обjавио их 1997. У књизи „Споменица грађанима Сремских Карловаца, жртвама немачке агресиjе и усташког терора и геноцида 1941-1944.“
– Карловци су тешко страдали током Другог светског рата, jер кад jе Краљевина Југославиjа распарчана, у Хрватскоj, Славониjи, Босни и Херцеговини и Срему успостављена jе такозвана Независна Држава Хрватска.Сремски Карловци били су под окупациjом НДХ од 13. априла 1941. до 23.октобра 1944. и тада су наjвише страдали – обjашњава др Поповић.

У своjоj књизи наводи да су, одмах по успостављању НДХ, усташке власти донеле уредбу о „расноj припадности и заштити ариjевске крви и части хрватског народа“. Нижим расама проглашени су Срби, Јевреjи и Роми, а мржња према њима почела jе да се шири пропагандним паролама, да би током рата над њима био извршен геноцид.

– Први злочин карловачких усташа jесте мучење и бацање у Дунав jедног Србина, по занимању кроjача, на Видовдан 1941. Након тога, доста Карловчана избегло jе у окупирану Србиjу – сећа се др Поповић, коjи jе и сам, тада 18-годишњак, побегао у Београд. – Почетком 1941. Карловци су имали 6.071 становника, од тога 3.500 Срба, 1.804 Хрвата, 540 Немаца, 130 Мађара, 66 Чеха и Пољака и 31 Руса. Од 6. априла 1941. до 23. октобра 1944. насилном смрћу завршило jе 248 житеља Карловаца, од тога 212 мушкараца и жена стариjих од 16 година и 36 деце. Међу убиjеном децом, шесторо jе било млађенод две године, 12 их jе имало од две до седам, а 18 од седам до 16 година.

Наjвише jе убиjено Срба – 136, затим Рома – 96, Јевреjа и Хрвата по петоро, православних Русина троjе, два Словенца и jедан Југословен православне вере.

Усташе су одговорне за смрт 225 људи, од коjих jе већина убиjена у Јасеновцу, али и у логорима у Староj Градишки, Јадовну, Сремскоj Митровици, као и у затворима у другим местима. Немци су одговорни за смрт 23 Карловчана.

Међу убиjеним Србима било jе много интелектуалаца, првака политичких странака и успешних привредника – прича др Поповић. – Убиjена су три лекара, више правника, два професора Карловачке гимназиjе, два велетрговца И извозника карловачког вина, директор штедионице, четири угледна трговца и више добрих занатлиjа и виноградара. Међу жртвама усташког терора су и 15 ученика и ученица Карловачке гимназиjе, те 14 девоjчица и дечака из основне школе у Карловцима. Понеке целе српске породице су искорењене. Староседеоци Роми православне вере, коjи су углавном пре рата били земљорадници, ухапшени су, према претходно припремљеним списковима, од 8. до 10. августа 1942. и одведени у Јасеновац. Сви су побиjени. Током „Томићеве акциjе“, у економском дворишту сремскокарловачке Патриjаршиjе формиран jе сабирни логор. Ту jе августа 1942. доведено 750 Буковчана, међу њима и жена и деце. Стрељано jе одмах 220 мушкараца.

У Карловцима постоjи спомен-плоча с именима палих бораца НОР-а, а на Стразилову шесторици Карловчана, где су их стрељали Немци. Породице страдалих цивила поставиле су плоче на Јадовну, на Велебиту, али су током последњег рата уништене – каже др Поповић. – Нови Сад се достоjно одужио жртвама рациjе, као и невелико село Буковац – постоjи плоча с именима 286мештана страдалих у рату. Инициjатива да и Карловци на спомен-плочи овековече сва имена своjих пострадалих суграђана до сада ниjе остварена.

Боjана Јањушевић

Прилог обjављен у листу ДНЕВНИК

Везане виjести:

ИЗЛОЖБА „МОЈЕ ЈАДОВНО“ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

ПРВЕ ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА И ГЕНОЦИДА…