Zastava duginih boja

Stati u odbranu simvola zaveta Boga i čoveka: simvola duge i simvola Krsta moralni je imperativ svakog čoveka koji još veruje da ima smisla živeti.

Za početak prenosim vam deo iz kratke priče Violete Milićević „Čije su dugine boje?“, koju sam pronašao radeći na ovom tekstu:

„Zar je moguće da je moć novog doba i novih trendova, brendova i brojnih nakaznih tumačenja toliko velika da briše iz ljudske svesti i ono što je plod i znamenje viševekovne kolektivne svesti?

Zar je moguće da oni koji nisu prihvatili „vrednosti“ koje se neguju u okrilju nečega što se danas proglašava poštovanjem tuđih prava i sloboda, tih tekovina tzv. demokratije, koje zapravo znače dobrovoljno ili nesvesno pristajanje na duhovno ropstvo i izopačenost, i sami pristaju na nova tumačenja, a da pri tom misle da su oni koji ne pristaju i ne prihvataju nova tumačenja – naivni, primitivni, smešni?

Zar je moguće da je prva asocijacija modernog čoveka, kad ugleda dugine boje na kišobranu, odevnom predmetu, tašni, knjizi, nebu ili bilo čemu – seksualna opredeljenost, i to istopolna?

Zar je moguće da su dugine boje u dvadeset prvom veku samo boje izopačenosti ili, još gore, pristajanja na savez sa nečastivim?

Zar duga nije – uprkos onima koji teže da je prisvoje i poistovete samo sa svojim seksualnim opredeljenjem – i dalje opšte dobro, lepota, znak i zavet, podsećanje na veliki potop ali i na veliku radost koja predstoji onima koji veruju u vrednosti kao što su porodica i Bog?
Kada je duga postala – tuga?“

Krađa i zloupotreba simvola nije ništa novo, naročito na brdovitom Balkanu. Šljivovicu su „brendirali“ Nemci, Italijani i Česi, u ciklusu hrvatskog filma na HRT-u prikazuje se „Banović Strahinja“, Ivan Gundulić nema nikakve veze sa Srbima, a  Njegoš ispade crnogorski pisac…

Spisak primera zatiranja, krivotvorenja i prekrajanja srpske kulture i identiteta je, na žalost, jako dugačak. Kad se tome priključi sistematsko uništavanje svega što je srpsko, pa i arhive počev od Balkanskih i Prvog Svetskog rata (mahom uništena od Austro-ugarske), preko Drugog  i poslednjih ratova 90-tih (setimo se bombardovanja Beograda 1999. i gađanja zgrade gde je bila pohranjena arhiva Komesarijata za izbeglice o stradanju Srba, silovanju i mučenju Srpkinja u BiH, a naročito u  Sarajevu i logoru „Dretelj“.
Vidi: http://www.pravda.rs/2012/06/06/dusica-bojic-hag-unistio-dokaze/) dobro je da uopšte znamo kako se zovemo. Ako se ovako nastavi, ni to nećemo znati.

Ne umanjujući stradanje svih naroda koji su učestvovali u ratovima 90-tih, posledica svih, pa i ovih poslednjih krivotvorenja i umanjavanja srpskog stradanja kroz istoriju,  je da se i dalje u svetskim medijima Srbi koji su realno bili žrtve ovih ratova, prikazuju kao genocidan narod.

To je i poslednji jezuitski udarac koji treba da se zada pravoslavnoj civilizaciji: da se žrtva proglasi zločincem i da žrtva na to pristane! No, to je naš srpski udeo u istoriji civilizacije da se tome usprotivimo i dokažemo suprotno! Međutim, na planetarnom nivou, čitavo čovečanstvo, uz pomoć tih istih medija i zamenom teza  – iz dana u dan gubi još jednu civilizacijsku bitku, bitku za dugine boje.

Da se potsetimo na deo priče o Nojevoj barci  iz knjige Postanja:

„Rađajte se dakle i množite se; narodite se veoma na zemlji i namnožite se na njoj. I reče Bog Noju i sinovima njegovim s njim, govoreći: A ja evo postavljam zavet svoj s vama i s vašim semenom nakon vas, i sa svim životinjama, što su s vama od ptica, od stoke i od svih zveri zemaljskih što su s vama, sa svačim što je izašlo iz kovčega, i sa svim zverima zemaljskim.
Postavljam zavet svoj s vama, te odsele neće nijedno telo poginuti od potopa, niti će više biti potopa da zatre zemlju. I reče Bog: Evo znak zaveta koji postavljam između sebe i vas i svake žive tvari, koja je s vama do veka:

Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta između mene i zemlje. Pa kad oblake navučem na zemlju, videće se duga u oblacima, i opomenuću se zaveta svog koji je između mene i vas i svake duše žive u svakom telu, i neće više biti od vode potopa da zatre svako telo.
Duga će biti u oblacima, pa ću je pogledati, i opomenuću se večnog zaveta između Boga i svake duše žive u svakom telu koje je na zemlji.

I reče Bog Noju: To je znak zaveta koji sam učinio između sebe i svakog tela na zemlji. A behu sinovi Nojevi koji izađoše iz kovčega: Sim i Ham i Jafet; a Ham je otac Hanancima. To su tri sina Nojeva, i od njih se naseli sva zemlja.“
(Izvor: Sveto Pismo Starog Zaveta, Prva knjiga Mojsijeva, 9.glava)

Dakle, više je nego očigledno odakle potiče i koji je simvolički smisao pojavljivanja duge. Mimo ovoga, postoje i mnoga druga tumačenja od kojih su neka čisto sujeverje kao ono da prolazak ispod duge menja pol.

Čini mi se da upravo ovakva sujeverja i pogrešno poimanje Boga – Stvoritelja od strane LGBT populacije – stvorila su jedan medijski simulakrum o značenju duginih boja. Različitost u zajednici na koje se pozivaju LGBT osobe, nemaju baš nikakve veze sa duginim bojama! Ako je to samo puki izbor boja koje su različite, a nalaze se na jednoj zastavi, onda su mogli da izaberu bilo koje druge boje, pa bi opet bile različite u zajednici (tj. na jednoj zastavi), ali ne bi bile dugine.
Ipak, mislim da su svesno, a delimično i nesvesno, baš dugine boje izabrane kao zastava LGBT osoba.

Evo i zašto:
Da razmotrimo svesni razlog:  LGBT-ovci bi mogli da kažu da je upravo obećanje Božije  da više neće biti potopa, ujedno i obećanje da će biti dozvoljeno da ljudi žive kako im se prohte i da je Bog ljubav i da nema ništa protiv ljubavi, makar ona bila i homoseksualna.

Većina njih tako tumači Božiju ljubav, smatrajući da njihov emotivni  odnos ka istopolnom partneru ne predstavlja greh pred Bogom.  Takvim stavom i načinom poimanja stvari, koji je daleko od otrivenjsko-blagodatne spoznaje volje Božije, LGBT-ovci svode Boga na meru čoveka, potirući činjenicu da je Bog ličnost, da je živ i sveprisutan i da ima principe i ustave, kosmičke i zemaljske, nama otkrivene, vidljive i nevidljive.

Prenebregavaju činjenicu ili naprosto ne vide da je reč o živom Bogu koji je nas stvorio, a ne mi Njega, i da je u dinamičkom odnosu sa nama, čovečanstvom, ali i sa svakim od nas ponaosob kroz opšte i lične zavete, odnose Boga i čoveka – na kojima počiva, i uz pomoć kojih se ostvaruje smisao našeg postojanja.

Najočigledniji primer na kojem se vidi da LGBT osobe nisu u zavetnom odnosu sa Bogom ljubavi je nemogućnost biološkog dobijanja potomstva, kao što je suštinski nemoguće promeniti pol i dati toj osobi reproduktivne sposobnosti, već se radi o  pukim kozmetičkim, a ne i suštinskim  promenama ( reč je samo o plastičnoj hirurgiji i „kljukanju“ hormonima).

Pol i uloga čovekovog pola  određena je ontološki i ne odnosi se samo na telesno, već i na duhovno. Takvu promenu nije moguće izvršiti na zemlji. Iz ugla večnosti, čovek i njegov pol se po smrti ne menjaju već se preobražavaju.

Odatle je očigledno da imati poriv za promenom pola, znači imati ozbiljne duhovne probleme koji su teški, ali rešivi ukoliko ih je čovek svestan i ako se potraži rešenje na pravom mestu.

Odakle  transseksualna misao da se ove osobe osećaju kao žene, a muškarci su po rođenju i obrnuto? Tu dolazimo i do onog nesvesnog izbora duginih boja za zastavu LGBT populacije, koji se temelji u večitom oportunizmu sveta palih duhova i palih ljudi prema Bogu.

Konstantno protiviti se Bogu i ljudima koji se trude da održe Zavet sa Bogom osnovna je entropijska potka palog čovečanstva,  dela čovečanstva koji ima svesni, ali i nesvesni zavet sa ocem laži.

Iritirati, ismejati, rugati se i konačno eliminisati  Boga, Njegove simvole i Njegove ljude iz istorije čovečanstva, osnovno je delovanje palog sveta i tome je Crkva svedok kroz vekove.

Da je i ovog puta tako, govori i naziv ovogodišnje Gej parade „ Ljubav, vera, nada“, direktno preuzet iz kalendara Pravoslavne crkve. No, više je nego očigledno da je to uzaludan posao, jer je neostvarivo eliminisati Tvorca iz njegove tvorevine.  Da ima istinske nade za  pripadnike  LGBT populacije govori i sledeći deo teksta koji sam preuzeo sa njihovog portala, a reč je o pripremama za narednu „Gej paradu“ u Beogradu:

“Provokacija je super, ona je zabavna i često umem da provociram, ali kada je u pitanju Parada ponosa, koja je sama po sebi dovoljna provokacija, zašto dodatno dolivati ulje na vatru? Čemu to služi? Provokacija u kontekstu parade nije solidarna, jer organizatori očekuju da ih policija brani, ali pre toga zlobno priđe već razjarenom biku i maše crvenom maramom i onda se kukavički sakrije iza kordona i uživa u krvoproliću?” (izvor: gayecho.com)

Još kad bi se opomenuli apostolskih reči da nam je sve dozvoljeno, ali nam nije sve na korist! Pripadnici LGBT populacije, pored toga i baš zbog toga što su u duhovnom problemu, izmanipulisani su i iskorišćeni za mnogo crnje ciljeve.

To nisu njihova prava, niti borba protiv homofobije, to je promocija ideologije homoseksualizma kao važnog dela globalnog projekta za potiranje tradicionalnih vrednosti, brisanje nacija, svođenje čoveka na bezličnog telesnog pohotnika koji u svojoj samodovoljnosti i sebičnjaštvu živi po principu „u se(be), na se(be) i poda se(be)“. Krajnji cilj ove ideologije je ostvarenje depopulacione politike koja se sprovodi nad čitavim čovečanstvom. Naše je da ih opomenemo i pozovemo!

Usprotivimo se javno i slobodno ideologiji homoseksualizma! Oduprimo se javno i slobodno političarima koji zarad sitnošićardžijskih i foteljaških ambicija koriste državne resurse za promociju ideologije homoseksualizma! Stati u odbranu simvola zaveta Boga i čoveka: simvola duge i simvola Krsta moralni je imperativ svakog čoveka koji još veruje da ima smisla živeti.

Jugoslav Kiprijanović

Izvor: dverisrpske