Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

Žan-Kristof Bijison: Ni sami niste svesni koliko značite svetu

Datum objave: ponedeljak, 11 marta, 2019
Veličina slova: A- A+

Žan-Kristof Bijison, zamenik direktora francuskog “Figaro magazina” u intervjuu za “Novosti”: Kosovo je u svakom pogledu anomalija. Francuske vlasti su shvatile grešku

Žan-Kristof Bijison
Žan-Kristof Bijison

Srbija nije shvaćena u istoriji. Svet nije razumeo ogroman značaj koji ima vaša geografski mala zemlja. Na Zapadu se zaboravlja šta je sve Srbija donela evropskoj i svetskoj istoriji, nauci, duhu, kulturi, politici. Ne zaboravimo šta svet duguje Srbiji, moto je moje lične borbe. Nisam samo ja u pitanju. Ima Rusa, Engleza, Italijana, Francuza koji skreću pažnju na to koliko je Srbija, u suštini, važna zemlja, čega, možda, Srbi sami nisu ni dovoljno svesni.

Tako, o našoj zemlji, u razgovoru za “Novosti”, govori francuski pisac i novinar, ambasador kulture pri Unesku, istoričar po obrazovanju, zamenik direktora redakcije “Figaro magazina” Žan-Kristof Bijison, koji je Srbiju počeo da posećuje 1996. godine, kada je napisao svoje prve reportaže o našem glavnom gradu. Od tada, objavio je brojne knjige i tekstove o Srbiji, Srbima i Beogradu.

– U početku je to bio isključivo profesionalni odnos. S vremenom, počeo sam da se zanimam za istoriju, geografiju, kulturu, duh i civilizaciju Srbije. I to mi je postala strast! – kaže Bijison.

* Uskoro će biti obeležena dvadeseta godišnjica bombardovanja Srbije. I tom prilikom ste bili s nama?

– Tog dana kada je započelo bombardovanje, spontano sam uveče sa svojim prijateljima otišao pred Ambasadu Rusije u Parizu. Nekoliko dana kasnije organizovane su velike manifestacije na trgu Konkord, sa barikadama ispred američke ambasade. Tom prilikom su me uhvatile i kamere dok sam nosio povređenu ženu do kola hitne pomoći. Protestovalo se i na pariskom Trgu Republike.

* Bili ste u našoj zemlji tokom bombardovanja…

– U Srbiji sam, tokom bombardovanja, boravio dva puta, ostajući po više dana. Sećam se da je taksista jurio beogradskim ulicama da bi prešao most pre noćnog prolaska bombardera, posle čega je usledila artiljerijska paljba protivavionske odbrane, praćena sirenama. Impresioniranost s početka je već posle nekoliko dana nestala, uz hrabrost običnih ljudi koji su me okruživali uz pozdrave “bombardan”. Bio sam u Beogradu i u noći kada je bombardovana kineska ambasada. Nikada nisam poverovao da se radilo o grešci i zabuni.

* Šta je danas rešenje za Kosovo?

– Tamo nema pravih granica. Ni sa Albanijom, ni s Makedonijom, ni sa Crnom Gorom. Nema je ni između severa Kosova i ostatka Srbije. “Država” je veštačka u i tom smislu što su njene granice lažne. Ne verujem u mogućnost razgraničenja. Ne znam kako to može da dovede do opšteg priznanja, tim pre kada je danas sve više zemalja koje svoja prethodna priznanja povlače, shvatajući da Kosovo nije država. Kosovo je anomalija – politička, ekonomska, socijalna. Tamo, usred Evrope, crkve čuvaju strani vojnici.

Žan-Kristof Bijison
Žan-Kristof Bijison

* Ne verujete u dogovor?

– Ne postoji dogovor koji bi svima odgovarao. Sever je defakto priključen ostatku Srbije, a ostali deo funkcioniše kao korumpirana “država”, koju je kao gangrena zahvatila mafija i koju štite Amerikanci. I svi na to ćute, jer smatraju da je to manje loše od rata. Taj status kvo će, po mom mišljenju, potrajati. A da bi se uopšte razgovaralo, Albanci prvo moraju da ukinu stoprocentne takse koje su nametnuli. Dok aktuelni lideri Tači i Haradinaj ne napuste vlast, nema o čemu da se razgovara.

* Napisali ste svojevremeno knjigu o Draži Mihailoviću, kao o heroju koga su izdali saveznici. Ko su danas saveznici Srbije?

– Bombardovanje 1999. godine, bez dozvole UN, bilo je, s moralne tačke gledišta, izdaja prema Srbiji. Moglo je, i trebalo je, sve to da prođe bez Francuske. Srbija se poslednjih dvadesetak godina osećala izdanom od starih saveznika u Evropi i okrenula se zemljama koje joj pružaju ruku, kao što je Rusija, s kojom je vezuju tradicionalne duhovne, kulturne i istorijske veze, ali i Kina ili zemlje Zaliva. Mislim da se, konačno, nešto događa s Francuskom na tom planu, paradoksalno u odnosu na skandal koji se dogodio 11. novembra. Izgleda da su francuske vlasti shvatile grešku. Osećaju taj moralni dug prema Srbiji. Predsednik Makron će uskoro doći u Beograd, postoji najzad politička volja Francuske da shvati da nam je Srbija draga zemlja s kojom, osim ekonomskih veza, možemo da imamo i diplomatsku bliskost. Bilo je krajnje vreme.

ŽELI DA POKAŽE BLAGO NAŠEG MUZEJA
Žan-Kristof Bijison će u maju predstaviti našu zemlju učesnicima seminara koji u Beogradu organizuje jedna francuska banka, u junu će u Srbiji za “Figaro magazin” pisati reportažu, dok će u julu kod nas doći na odmor s porodicom. – Želim da pokažem blago Narodnog muzeja mojoj supruzi i majci. U njemu se nalaze izuzetna remek-dela evropskog i svetskog značaja – kaže Bijison.

* Šta je uticalo na te promene?

– Smenile su se generacije i oslobodili smo se starih klišea. Makron je svestan da Srbija ima dugu istoriju, veoma blisku Francuskoj. U isto vreme je i pragmatičan. Zna važnost tog odnosa u regionu koji ekonomski kontroliše Nemačka. “Vansi” na beogradskom aerodromu je odličan primer tih osveženih veza. A uz ekonomski interes postoje i staro prijateljstvo i zajedničke borbe.

* Koliko na Francusku možemo da se oslonimo na putu ka EU?

– Iskreno, ne znam koji bi interes Srbije bio da uđe u EU. Ova organizacija sada nije ista kao pre deset godina. Mnogo više koristi danas ima od bilateralnih sporazuma širom sveta. S druge strane, možda smo mi na Zapadu malo razmaženi i vidimo samo nedostatke EU, bez objektivnog sagledavanja i koristi koje evropski sistem donosi. Ali ona u svakom slučaju mora da se reformiše da bi bolje funkcionisala. Danas je mnogo teže odreći se dela nacionalnog suvereniteta koji se prenosi na Brisel.

POTREBNO PRIJATELjSTVO S RUSIJOM

* Greši li Zapad što se odmiče od Moskve?

– Veoma loše se odnosimo prema Rusiji. To je velika zemlja, koja ima svoju kulturu, orijentisana je ka Evropi, s kojom ima zajedničku istoriju i civilizaciju blisku našoj. Potrebno nam je prijateljstvo s njom. Rusija je prirodni istorijski saveznik Francuske, kao što je to i Srbija. Na Zapadu se sve svodi na odnos prema Putinu. Ne može da se upravlja toliko velikom zemljom kao što se vlada Švajcarskom. U jednom trenutku Rusija će izgubiti strpljenje i ostvariće veliki evroazijski san sa Kinom, tako što će ekonomski pregaziti svet. A samim tim i politički.

Autor: GORAN ČVOROVIĆ

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

POKOLj - Naziv za sistematski državni zločin genocida počinjen nad pravoslavnim Srbima tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske na cijelom njenom teritoriju.
POKOLj – Naziv za sistematski državni zločin genocida počinjen nad pravoslavnim Srbima tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske na cijelom njenom teritoriju.

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top