Zagreb: Sve glasniji su oni koji hoće Hasanbegovića na čelo HDZ-a

U Hrvatskoj traje kandidovanje za šefa najuticajnije vladajuće Hrvatske demokratske zajednice, koji će na toj poziciji zameniti Tomislava Karamarka, kandidata je, čini se, puno, a sve su, navodno, glasniji zahtevi sa terena da se na tu funkciju kandiduje odlazeći ministar kulture Zlatko Hasanbegović.

U anketi jednog portala bliskog HDZ-u, Hasanbegović je u subotu uverljivo vodio ispred devet drugih kandidata za novog šefa stranke s gotovo 50 posto podrške posetilaca portala i ima petnaestak posto više glasova od evroparlamentarca Andreja Plenkovića.

Dok se odlazeći ministar kulture i potpredsednik HDZ-a zasad ne izjašnjava o kandidaturi, Hasanbegovićeve iduće poteze sa zanimanjem promatraju i u ekstremno desno orijentisanoj Hrvatskoj čistoj stranci prava kojoj je on pripadao pre sadašnjeg angažmana u HDZ-u.

„Bilo bi jako dobro i za HDZ i za državotvornu političku opciju u zemlji da se dr. Hasanbegović kandiduje, ja ga pozivam da to učini“, kaže predsednik HČSP-a Ivan Pandža za Slobodnu Dalmaciju.

Mnogoosporavni Hasanbegović, čiju smenu s ministarske pozicije su zahtevali hrvatska udruženja i nevladine organizacije, ali i stranci, intelektualci i istoričari poput Efraima Zurofa, za kratko vreme je podelio hrvatsku javnost.

Hasanbegović je član je takozvanog Počasnog blajburškog voda, a aktivno je učestvovao u organizaciji refrenduma o braku u sklopu inicijative „U ime obitelji“.

Godine 1996. prešao je iz Hrvatskog oslobodilačkog pokreta u Hrvatsku čistu stranku prava. Po struci je istoričar, a javnosti je do sada bio poznat po nizu kontroverznih izjava o antifašizmu, fašizmu i NDH.

Kao najkontroverznije ostaće upamćene njegove izjave poput one da je antifašizam floskula kojeg nema u Ustavu.

“Domovinski rat je jedini u 20. veku u kojoj su Hrvati izašli kao istinski pobdnici i jedini temelj na kojem treba graditi Hrvatsku. Duhovi i zlodusi prošlosti izazivaće stalni rascep i beskrajne debate. Antifašizam nije temelj ove države već floskula koja nema utemeljenje u ustavnom tekstu, ne spominje se nigde ni jednom rečju u Ustavu”, rekao je Hasanbegović gostujući na HRT-u.

Povodom govora tadašnjeg premijera Zorana Milanovića u Jasenovcu 2015. Hasanbegović je rekao da je „posebno čudna ona rečenica da je za njega jedina hrvatska vojska u ratu hrvatski partizani i partizani Hrvatske“.

To je posebno bizarno, rekao je Hasanbegović i dodaje da ostaje nejasno jesu li to bile dve vojske i koja je razlika.

Na pitanje kakva je uloga muslimana u stvaranju i razvoju komunističkog društva, Hasanbegović odgovara: “Ako bi zaključivali samo na osnovu raširenosti titoističkog kulta u Bosni i Hercegovini, idealizacije jugoslavenskog socijalizma, antifašističke histerije u kojoj učestvuju na prvi pogled raznorodno društvo od mostarskoga muftije i penzionisanih subnorovaca, te ostarelih oznaških mučitelja i zatiratelja islama, pa do mlađahnih sarajevskih antifašističkih komsomolaca slučaj Thompson), onda bi mogli ustanoviti kako su i Marks, Engels i Lenjin bošnjačkog porekla, možda i begovi”.

O Ovčari i Srebrenici kaže da su refleks partizanskih egzekucija 1945.

“Jugoslavenska armija koja je provela opsadu i razaranje Vukovara i Sarajeva baš je ona armija kojoj gori „večna vatra“ u središtu Sarajeva, a koja je upravo u Titovo doba pretvorena u „državu u državi“ tj. odvojeno boljševičko središte moći koje je etničku krizu u savezu s velikosrpskom ideologijom 1991./92. pretvorilo u brutalan rat i agresiju“.

U tom smislu, kaže, Ovčara i srebreničke egzekucije modelski nisu ništa drugo već „umanjeni refleks masovnih partizanskih egzekucija u leto 1945. kada je samo u nekoliko dana na najbrutalniji način, planski i organizirano, smaknuto više desetaka hiljada poraženih komunističkih neprijatelj“.

Hasanbegović je rekao i da je iz današnje perspektive, NDH, uz ostalo, predstavljala prvi i poslednji pokušaj državnog uozbiljenja pravaških koncepcija o katoličkomuslimanskoj simbiozi unutar višekonfesionalne hrvatske nacije.

„Taj pokušaj je ostvaren u promašenoj međunarodnoj konstelaciji, a obeležen je i nedvsmislenom hipotekom zločina, pa se može reći da je ustaški poraz označio kraj ne samo jedne stranačkoideološke ili vojničke formacije već i zamisli o Hrvatima kao složenoj i strukturno višekonfesionalnoj naciji“, rekao je.

Prema Hasanbegoviću, Drugi svetski rat u Hrvatskoj se ne može posmatrati crno-belo, te da je hrvatska elita proizvod titoizma.

„Hrvatska politička i uopšteno društvena elita, posebno ona vladajuća i društveno najuticajnija, na različite je načine proizvod titoizma i jugoslavenskog komunizma te je u formativnom smislu bila i ostala prožeta njegovim vrednostima“, naveo je Hasanbegović.

Ovde, kaže, nije samo reč o emocionalnom odnosu, koji bi donekle bio i razumljiv jer se svako od nas teško rastaje s različitim zabludama iz prošlosti.

„Reč je o dubljem vrednosnom odnosu koji svaku našu raspravu o prošlosti zapravo pretvara u raspravu o hrvatskoj sadašnjosti i budućnosti“, kazao je svojevremeno ministar kulture u tehničkoj vladi Hrvatske, koga deo HDZ-ova vidi kao najboljeg kandidata koji bi mogao da nasledi Karamarka.

(Tanjug)

Izvor: ISKRA

Vezane vijesti: