Zagreb ponovo trese antisrpska histerija

Odbijanje tužbi u Hagu nije poboljšalo hrvatsko-srpske odnose, iz „lijepe naše“ stiže bujica optužbi. Štrbac: Ucene neće prestati. Krestić: Ujedinjuje ih mržnja prema Srbima

ODLUKA suda u Hagu da odbaci tužbu i kontratužbu za genocid, koju su mnogi videli kao šansu za pomirenje Hrvatske i Srbije, samo je dolila ulje na vatru, pa su odnosi dve države dospeli, čini se, na najnižu tačku. Srbija i Srbi glavna su meta većeg dela hrvatske javnosti, a antisrpska histerija prisutna je na svakom koraku.

Hrvatski političari utrkuju se ko će veću paljbu osuti po istočnom susedu. I sa najviše adrese stigla je pretnja – premijer Zoran Milanović je zapretio da će blokirati ulazak Srbije u EU ukoliko ne promeni zakone i ne odrekne se nadležnosti nad hrvatskim državljanima koji su činili zločine nad Srbima.

– Ucenama neće biti kraja – kaže za „Novosti“ Savo Štrbac, direktor „Veritasa“. Tražiće da ispunimo sve ono što su naveli u tužbi protiv Srbije, a što je Hag odbacio: reparaciju ratne odštete, povratak kulturnog blaga, rešavanje pitanja nestalih, da Srbija sudi svim počiniocima ratnih zločina na teritoriji Hrvatske. Uslediće i zahtev da se reši granica na Dunavu.

Istoričare i poznavaoce prilika između dve države kroz duži istorijski period ne čudi sve ovo.

– Mržnja prema Srbima jedino je što ujedinjuje Hrvate poslednjih 150 godina. Čak i sada kada su proterali Srbe i sveli ih na minimalan broj, ostala je mržnja kao integrišući činilac. Ta mržnja postoji oduvek, a javlja se u talasima – kaže za „Novosti“ istoričar Vasilije Krestić.

Istoričar Momčilo Pavlović navodi da su od kada žive u zajedničkoj državi, bilo Kraljevini SHS ili u Titovoj Jugoslaviji, Srbi i Hrvati imali i svetle trenutke međusobnog prožimanja i saradnje. Ali, i užasne periode omraze.

– Kulminacija je bilo sistematsko uništavanje Srba za vreme Drugog svetskog rata i genocid počinjen od ustaške države, a koji se ili prikrivao ili minimalizovao – navodi Pavlović za „Novosti“. – Devedesetih godina lista zločina i srpskog pamćenja je proširena.

A kolika je razmera zločina iz devedesetih godina bila, možda najbolje govore rezultati popisa koje nam prenosi Savo Štrbac:

– Na popisu 1991. godine u Hrvatskoj je bilo 582.000 Srba i 106.000 Jugoslovena među kojima su najmanje 60 odsto bili Srbi. Deset godina kasnije 2001. godine popisano je 201.000 Srba, a na poslednjem popisu 2011. bilo ih je samo 186.000. Pritom, od 2002. do 2012. godine četiri i po puta više ljudi je napustilo Hrvatsku i otišlo u Srbiju nego što ih se vratilo u Hrvatsku.

S druge strane granice stižu nešto dugačija viđenja. Tako Žarko Puhovski smatra da su odnosi Srbije i Hrvatske kao sistem spojenih posuda – omraze ima na obe strane. On, ipak, ističe da se oštrica napada sa Srba pomerila ka Jugoslovenima i udbašima:

– Imamo novu modu, prebraja se ko je Jugosloven, a ko je druga generacija udbaša. Ti napadi su „korisni“ iz dva razloga – ne potpadaju pod govor mržnje i mogu se u njih ubaciti i nepodobni Hrvati.

Profesor dr Josip Jurčević, sa zagrebačkog Instituta „Ivo Pilar“, ističe da srpska etnička zajednica ravnopravno sudeluje u teškoj sudbini velike većine hrvatskih državljana.

U Hrvatskoj se, kaže Jurčević za „Novosti“, već godinama neprekidno povećavaju siromaštvo, nezaposlenost, iseljavanje, socijalno raslojavanje, opšte nezadovoljstvo, beznađe…

– Privredna i društvena kriza je na rubu socijalnog haosa, a ne vide se nikakve naznake oporavka. Glavni razlog svih negativnosti u Hrvatskoj je korumpirana i pljkačkaška vladajuća oligarhija. Zbog očuvanja svoje moći i onemogućavanja bilo kakvih promena, ta oligarhija medijski, politički i na sve druge načine proizvodi ideološke, socijalne i etničke podele i suprotstavljanja u hrvatskom društvu – ocenjuje Jurčević.

Komentarišući komplikovane odnose između dva naroda, psiholog Žarko Trebješanin poziva se na Frojda koji je pisao o „narcizmu malih razlika“:

– Mi smo slični narodi, imamo isti jezik, istu religiju, samo različite konfesije i različit kulturni model. Narodi koji su slični uveličavaju razlike koje postoje kako bi mogli da se mrze. Uprvo zbog toga najkrvaviji su građanski ratovi između sličnih naroda.

Trebješanin ocenjuje i da ti odnosi dosta zavise od politike i globalnih okolnosti, koje mogu dovesti do masovnih zločina i mržnje koja truje čitave generacije. n

GOVOR MRŽNjE U SABORU

POŠTO se Milorad Pupovac pre dva dana „usudio“ da deljenjem selotejpa novinarima u Hrvatskom saboru podseti na ime i ratno delo delo Branimira Glavaša, istog popodneva je verbalno razapet od poslanika Dinka Burića iz Hrvatskog demokratskog saveza Slavonije i Baranje. Reči koje je izgovorio Burić mogu se shvatiti samo kao poziv na livkvidaciju političkih predstavnika srpskog naroda.

Burić je Pupovcu poručio:

– Dosta je velikosrpskih četničkih provokacija u Saboru. Klub SDSS se toliko osilio da otvoreno nastupa kao četnička velikosrpska ćelija u Saboru.

Reakcije hrvatskih državnih organa na istup Burića su izostale, ali nije i provala mržnje prema Srbima na internetu. Poslanici SDSS su bili meta u Saboru, a u hrvatskom sajber prostoru svi Srbi. Moderatori veb-sajtova nisu reagovali.

PROBLEM SU ELITE
ISTORIČAR Čedomir Antić smatra da ne mrze svi Hrvati Srbe i da su narodi manje-više svuda isti. On problem vidi u elitama. – Hrvatska elita zloupotrebljava odnos prema Srbima kako bi ostvarila unutrašnje ciljeve. Dobar primer je upotreba ćirilice koja ne bi postala problematična da to nije bilo potrebno HDZ za početak velike kampanje povratka na vlast. Slično je bilo i sa tužbom u Hagu koja je svojevremeno pomogla SDP da dokazuje svoj patriotizam – ističe Antić.

BROJKE
* 528.000 Srba u hrvatskoj po popisu iz 1991.
* 201.000 Srba bilo po podacima 2001.
* 186.000 Srba ostalo u Hrvatskoj 2011.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

PRESUDA U KORIST VELIKIH SILA, PODJELE I SUKOBI ĆE OSTATI

ŠABAS: „OLUJA“ JE BILA GENOCID – Jadovno 1941.

BASTAŠIĆ: DOKAZI O GENOCIDU NAD SRBIMA KAO „POMOĆNO SREDSTVO“

USTAŠKI SIMBOLI I NDH POSTALI „UMJETNIČKA SLOBODA“