ЗАБОРАВ ЈЕ НАЈВЕЋИ СРПСКИ ПОРАЗ

Насљедници исте оне политике коjа jе пуниле jаме дошли су након 50 година и експлозивом уништили кости жртава… „Како ставити у исти кош више од милион српских жртава у том рату са било чим што се дешавало на овим просторима?“, пита историчар Костовић

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

Уочи обиљежавања 74 године од страдања више од 4.000 Срба у Пребиловцима у Другом свjетском рату, историчар из Источног Сараjева Александар Костовић упозорава да jе „заборав наjвећи српски пораз“.

„Срби су изразито полицентричан народ са веома израженим регионалним идентитетима, при чему се та регионализациjа преноси и на друге сегменте живота“, оцjењуjе Костовић у интервjуу Срни.

Он сматра да су Срби толико подиjељени да су заборавили оно што их спаjа. У мору регионалних и политичких антагонизама заборавили су битне „повезнице“, а наjвећа jе – страдање.

„Јаме од Велебита до Херцеговине jесу границе нашег страдања. И те границе су много дубље и постоjаниjе од било каквих државних“, наглашава Костовић.

Он сматра да школски излети и екскурзиjе одавно немаjу едукативну димензиjу.
Ученик или студент из Краjине мора бити у прилици да бар jедном годишње организовано посjети Пребиловце или Корићку jаму.

Исто важи и за ученике са истока Српске, коjи би требало да као дио организовних посjета обиђу и Јасеновац и Јадовно.

„Када заjедно виде та мjеста и сазнаjу шта се тим људима десило само зато што су били Срби, онда ће та `повезница` да им буде важниjа од било коjе регионалне или политичке припадности и онда ће увидjети бесмислицу свих наших унутрашњих подjела“, наводи Костовић.

Он указуjе на чињеницу да су jаме бетониране у име „братства и jединства“, а кад jе дошло вриjеме да се те jаме откопаjу и да се посмртни остаци сахране достаjанствено, поjавили су се исти они коjи су их залиjевали бетоном уз срамну флоскулу „Откопаваjу се мртви да би се завађали живи“.

„Требало jе партизанске jединице свим силама приказати као примjер часног воjевања, а све остале стрпати у исти кош. Како стрпати у исти кош преко милион српских жртава у том рату са било чим што се дешавало на овим просторима?“, пита Костовић.

Улога историчара, каже он, jесте да у послу коjим се бави користи своjе знање и вjештине не само да научи, већ и да заинтересуjе друге.

„Има људи коjи улажу надљудске напоре. Погледаjте само Удружење `Јадовно 1941`. Урадили су више на очувању успомена на страдале него иjедна друга институциjа. Изложба о Пребиловцима, коjа jе недавно одржана у Београду, била jе изузетно посjећена“, напомиње Костовић.

Он сматра да сjаjан посао обавља и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, али да све то може и мора бити jош масовниjе и пропраћениjе.

Костовић упозорава да се не смиjе десити да мjеста српских страдања постану небитна.

„Другима су и те како битна. То доказуjе и чињеница да су насљедници исте оне политике коjа jе пуниле jаме дошли након 50 година и експлозивом уништили кости жртава“, наводи он.

Спомен-црква и костурница миниране су чак три пута, а на краjу су у крипту убациване авионске бомбе jер другачиjе нису могли да jе униште. Након тога терен jе поравнат и направљена jе депониjа смећа коjа jе ту била до 2002. године.

„Да ли постоjи негдjе на свиjету неко слично мjесто или догађаj? Да дођу потомци злочинаца и да униште посмртне остатке жртава злочина коjе су њихови дjедови и очеви починили?

Како би било приказано у медиjима да се такав догађаj десио било гдjе у свиjету? Нисмо у стању да о томе причамо, а очекуjемо од других да се сjете“, каже Костовић.

Извор:

Везане виjести:

ВИДЕО – Изложба „Пребиловци“ – Београд 21. маj 2015 …

Пребиловци: И испод сиве дуге боjе живе – Jadovno 1941.

Ђорђе Пражић: ЈАМЕ НАШИХ СТРАДАЊА И ЗАБЛУДА – Jadovno …

Пребиловци – Jadovno 1941.