Zabeleške jednog pokojnika ili zašto treba sve Srbe humanitarno iseliti iz Hrvatske

 JA SAM NAJPAMETNIJI

VUKOVAR, 17.01.2015 – Ne bih da palamudim, pardon, razbistrim memoriju. Ali ovom prilikom izuzetak: u jednom od poslednjih brojeva lista “Borovo” u julu 1997.g. – neposredno pred mirnu reintegraciju ovog područja, ali ne i većine ljudi, u Hrvatsku – palamudio sam o onome što se danas dešava. Odnosno, šta su Srbi tada mogli da očekuju u Hrvatskoj?! Nisam tada bio Nostradamus, ali ako neko, ne daj bože, zaviri, videće naslov “Ekonomsko i ljudsko iznurivanje” kao odgovor na postavljeno pitanje.

Eh, neka digne ruku ko se danas ne oseća ekonomski i ljudski iznureno u Hrvatskoj. Ali hrvatske povratničke vlasti su radile samo ono što su im predstavnici Srba u Vukovaru i dozvolili. A evo kako su dozvolili:

Prvo, Ja (sa velikim J) sam najpametniji i meni niko nije potreban. Zamislite da se 200.000 Srba u poslednjih 20 godina nije asimiliralo i tako uz prećutno odobrenje srpskih (doživotnih) predstavnika promenilo i veru i naciju!? Zamislite da postoji konkurencija sadašnjim političkim predstavnicima – onih ljudi koji se još uvek u Hrvatskoj nazivaju Srbima!? Pa to bi za mene bila katastrofa! Ovako je najsigurnije: što nas je manje – to bolje. Manje je znači i onih koji udaraju po ljudskoj sujeti.

I što sam Ja manji, to sam u svojim očima značajniji i veći. Rasparčaj, pa vladaj! Eh, šta ti je sujeta, ha!

Drugo, zašto bih Ja morao da dokazujem da sam išta pročitao? I hajd’ što pročitao. Veći je problem upamtiti nešto od toga, a kamoli da se dosetim da to negde i koristim. Kako mogu nešto da upamtim kad imam pet-šest poslova i funkcija koje obavljam, pa ne stignem? Pisanje je svakako najlakši posao koji je danas lako pronaći. Danas ionako svi nešto pišu, a niko ništa ne čita. I kad nešto napišeš, rizikuješ da postaneš slavan zbog šlajfne-dve skribomanluka. A pisati neki roman – e to je već besmislica i dangubljenje.

Lakše je da i ja odvojim 6000 evra i preko interneta da za deset dana završim ekonomski fakultet u čiju zgradu sam četiri puta ušao i tako postao diplomirani ekonomista – a šta drugo preostaje? Smela alternativa je na takav način postati pravnik, šta više, diplomirani pravnik. Jer ne mogu reći da sam veterinar, a nikada kravu u životu nisam video. Najveće moje dostignuće u prošlosti je da sam čuvao ovce i to vrlo uspešno. Ne mogu kupiti diplomu, pardon, završiti fakultet niti nekog stranog jezika, kad na našem znam samo da blejim.

Svi su, u stvari, poznati i uspešni ekonomisti i pravnici i to je danas in. I Ja sam in.

Izvinjavam se svima onima koji se u ovome nisu prepoznali. Samoljubivost i sujeta se u greškama ne prepoznaju.

Treće, koga danas briga što je Dostojevski (valjda nikoga ne vređam pominjući tako slavna – a nepoznata – imena) do odlaska na robiju svako malo u svojim pismima molio brata Mihajla za koju pinku pomoći da bi mogao da preživi. A posle robije čak i u svojoj 35-oj godini molio praktično za isto, s tom razlikom što je verovao da ako mu vlasti još i dozvole da javno piše i objavljuje, da će time i rešiti svoju egzistenciju. (Ma nije moguće da se to tada plaćalo? Vlasti danas dozvoljavaju da svako piše svašta, ionako to niko ne plaća, a još manje čita. Ko je danas još video da treba platiti nekoga ko nešto radi?).

To je bilo onda, a danas sam Ja najpametniji, jer meni nije potreban niko. Šta će mi, pobogu, konkurencija! Bitna je forma. Beati pauperes spiritu. Palamuđenje neasimiliranih pokojnika ionako treba ukinuti, a ostatak humanitarno iseliti. I ni u kom slučaju proterati ekonomskim pritiskom ili uskraćivanjem osnovnih ljudskih prava. Uostalom, da smo proterali baš sve Srbe iz Hrvatske, to bi ugrozilo ugled koji uživamo u svetu.

Piše: Saša Jovičić

Izvor: SRPSKI NARODNI FORUM

Vezane vijesti:

Hrvatska diskriminiše protjerane Srbe (VIDEO) – Jadovno …

HRVATSKA NA TEKOVINAMA NDH (1) – Jadovno 1941.

Stara hrvatska pesma – Jadovno 1941.

Hrvatska: Državni harač i na kuće proteranih – Jadovno 1941.