„За дом спремни“ – лажна историја лажних домољуба

Усташки поздрав „за дом спремни“ у Хрватскоj готово да jе изашао из илегале. Његове поборнике не брине терет коjе носе те три речи, а себе често сматраjу покретом отпора актуелноj, левоj  власти.

Иконографиjа на Тргу Бана Јелачића у Загребу

И док jе инцидент коjи jе изазвао фудбалер Јосип Џо Шимунић скоро заборављен, нови ветар у леђа ревизорима историjе у хрватскоj дао jе политичар и последњи командант одбране Вуковара Бранко Борковић. Он каже да би израз „за дом спремни“ требало увести у званичну воjну употребу, упркос „вриштању“ оних чиjи су „преци, а и они сами, таманили Хрвате“.

Део jавности узвраћа да jе реч о „недомољубноj инициjативи коjа може само да штети нациjи и држави“. Ипак тешко jе не уочити да jе акронимска вариjанта тог озлоглашеног поздрава „ЗДС“, свеприсутна на интернету, па чак и у коментарима посетилаца Феjсбук-страница наjвиших државних институциjа и представника власти. Они коjи га користе тврде да jе реч о историjском хрватском поздраву. Своjе тезе поткрепљуjу „буjањем четништва у Србиjи, Шешељевим дивљањем и покушаjем рехабилитовања Драже Михаjловића“, не схватаjући да jе на таj начин Хрватска пропала jош jедан круг дубље у спирали скоро па комплементарних национализама распирених на подручjу бивше Југославиjе.

Изокренута стварност, занемарене чињенице

„Историjска теза“ наjчешће се позива на оперу „Никола Шубић Зрински“, идеолошки и митолошки важноj тачки хрватске културне баштине, а коjу jе краjем 19. века компоновао Иван Заjц. Али права истина jе, обjашњава за DW историчар др Хрвоjе Класић, да jе „ЗДС“ као поздрав уведен тек након оснивања фашистичке усташке Независне државе Хрватске и да jе реч о еквиваленту немачког „зиг хаjл“ (Sieg Heil – живела победа). „Позивао сам све оне коjи шире лажи да покажу jедан jедини доказ. То jе лако проверити. Либрето jе свима доступан. ‘ЗДС’ у тоj опери не постоjи, као што нигде ниjе ни забележено да jе неко пре на таj начин поздрављао“, каже Класић и додаjе да грађани ретко размишљаjу шта им се по том питању сервира.

Нацистички поздрав на митингу у Загребу 2001.

Уз то, он наводи jош jедан поклич, често коришћен на трибинама фудбалских стадиона у Хрватскоj: „У боj, у боj, за народ своj!“ И то се приписуjе опери Ивана Заjца, али тога у либрету нема. „Оно што jе веома интересантно jесте да такав стих постоjи само у песми српског аутора Јована Јовановића Змаjа ‘Боjна песма’. То jе песма из 19. стољећа коjа говори о ослобађању Срба од Турака. Али на утакмицама се након „у боj, боj, за народ своj“, извикуjе „убиj Србина“, што показуjе индиферентност према чињеницама, али и на коjи се део историjе позиваjу они коjи вичу ‘ЗДС’“, обjашњава наш саговорник друштвену климу у коjоj се чињенице коjе не иду у прилог жељеноj тези jедноставно занемаруjу.

Естрада и емиграциjа

Узлету поклича „за дом спремни“ можда jе наjвише допринео естрадни љубимац деснице, певач Марко Перковић звани Томпсон, коjи га jе уградио у своjу песму „Боjна Чавоглаве“, jедну од наjизвођениjих ратних песама у Хрватскоj. „’ЗДС’ jе тада био отпор ономе што се догађало и из чега jе Хрватска излазила. Он у себи сумира антикомунизам и антисрпство, ако хоћете и антиjугословенство. С обзиром на то да су се усташе доживљавале као борци против комунизма, српства или великосрпских идеjа, усташтво jе на мала врата ушло као симбол отпора, посебно у тренутку када jе Хрватска излазила из jедне комунистичке и социjалистичке заjеднице, нападнута од великосрпске идеjе Слободана Милошевића.“

Томе су, каже Класић, допринели усташка емиграциjа и њени потомци коjи су почетком деведесетих почели да се враћаjу у Хрватску. Усташтво jе, додаjе, почело да се толерише jер се људи наjлакше повезуjу с радикалним вариjантама. „У Хрватскоj jе 1991. године било потребно нешто веома радикално да би се одупрло оном другом радикалном што нас jе снашло: Милошевићу, Шешељу, Аркану, ‘балван револуциjи’…“ Класић као анегдоту наводи колегу студента, повратника из Сиднеjа, коjи све до доласка у Хрватску ниjе знао да Босна и Херцеговина ниjе у њеном саставу. „Одрастао jе уз карту ‘Хрватске до Дрине’. Када сам га питао да ли jе истина да су они тамо сви за Павелића, рекао ми jе да jе то лаж и пропаганда и да су његови били за Макса Лубурића“, сећа се Класић. Вjекослав Макс Лубурић jе, да подсетимо, ратни злочинац и командант система концентрационих логора у НДХ међу коjима jе наjвећи био онаj у Јасеновцу.

Сцена из филма „Хрватски Парламент“ из 1941. године

У овом тренутку тешко да лево-либерална влада Хрватске може да пошаље онакву поруку какву заговорници поздрава „ЗДС“ желе да чуjу, па jе одговорност на опозиционоj Хрватскоj демократскоj заjедници, ХДЗ-у, председници Колинди Грабар Китаровић, али и Цркви. Ипак, Класић ту убраjа и интелектуалце, као и историчаре коjи своjим двосмисленим изjавама кокетираjу са различитим политичким опциjама. „Председница чак има саветницу за холокауст па мислим да би пружила наjбољи примjер и послала наjбољу поруку када би напустила сваку утакмицу и ситуациjу на коjоj се викне ‘за дом спремни0 и ‘убиj, убиj, Србина’. Црква jе учешћем у проjектима око релативизациjе Јасеновца послала погрешну поруку. Не мислим на све свештенике, али реч jе о великом броjу њих.“

Провокациjа без свести

И угледни загребачки социолог др Ренато Матић одбацуjе тезу према коjоj jе „за дом спремни“ израз правог патриотизма односно домољубља. Он додаjе да све главне политичке странке у Хрватскоj имаjу став да jе реч о поздраву насталом у квислиншкоj, усташкоj држави. „’ЗДС’ jе захваљуjући jедном другом тоталитаризму био прогањан. Потом jе без икаквог званичног обjашњења у време агресиjе на Хрватску почео да се користи у поjединим групама. Данас га наjчешће користе они коjи се у то време нису ни родили, а у школи о том поздраву нису ништа учили. Они виде да то нервира власт па га користе као провокациjу без свести о томе што то jесте.“

Корен проблема таj социолог види у томе што се о њему ниjе водила скоро никаква званична и стручна расправа, па о том делу хрватске историjе не постоjи усуглашена прича коjа би се представила младима. „Незнање не оправдава, али за њега су заслужне политичке елите коjима ниjе био циљ да се добар део дубиоза из наше историjе рашчисти, већ да се оне користе за дневно-политичке и парциjалне циљеве.“

Острашћени „аргумент“ према коме су „с тим поздравом гинули хрватски воjници у Домовинском рату“, Матић такође одбацуjе, jер он ниjе био опште раширен међу бранитељима. Али чак и када би постоjала историjска аргументациjа, каже социолог, требало би га одбацити, jер jе „за дом спремни“ контаминиран у Другом светском рату. „Под њим су почињени страховити злочини и њему нема места у савременом друштву, без икаквог ограничавања демократског изражавања. То jе оно што би млади требало да знаjу.“

Матић додаjе да се, према европском истраживању „Демократиjа и сенке тоталитаризма и популизма: европско искуство“, Хрватска, с нагласком на младе, сврстава у европску средину, па чак и мало ниже.

Сплит 12.06.2015: Кукасти крст на терену

Страх од избjеглица као увод у агресивни фашизам

„Наравно да постоj групе, поjединци и странке коjе заступаjу фашистичку криминалну идеологиjу може говорити – има их и они су повезани на ширим нивоима од Европске униjе, редовно се састаjу. Занимљиво jе да се група младих неонациста из Хрватске вома добро слаже са младим неонацистима из Србиjе. То jе на том симболичком нивоу нешто што говори о, условно речено, отпору систему, без свести о томе што се промовише. Наравно, ту постоjе људи коjи су веома свесни и способни су да изманипулишу младе људе и додатно их гурну на тамну страну.“

Ипак, фашизам коjе се препознаjе на том симболичком нивоу jе мање опасан jер jе видљив и законом се може изоловати и казнити. Зато социолог Матић сматра да су наjвећи проблеми друштвени узроци фашизма, а коjи се након воjне победе над фашизмом у Другом светском рату никада нису до краjа ишчистили. „Говорим о економиjи и политици. У њима се законитости нису промениле, а то jе видљиво чак и у Немачкоj коjа jе након рата кренула другим путем. Наjвећа jе опасност та притаjена фашизациjа европског друштва подстакнута споља.“

По том питању jе професор врло конкретан и врло актуелан: „Видљива jе манипулациjа страхом од доласка неевропских имиграната. Агресивни фашизам неће тако лако да заведе велике масе, али оне могу да буду заведене страхом. Оне попуштаjу пред агресивним фашизмом када им се говори да jе потребно предухитрити претњу коjоj се годинама приписуjе име, презиме и даjе одређени лик.“ Европска униjа, сматра професор, кроз програме образовања и васпитања то jош ниjе препознала и не жели да се с тиме суочи. Баш као ни Хрватска. Зато социлог Матић закључуjе: „Опасно jе затварати очи пред оним што уништава хуманост, емпатиjу, солидарност и исконску друштвеност. То jе питање будућности друштва.“

Извор: DW

Везане виjести:

Томпсон у Книну – Jadovno 1941.

Пољудска свастика као увертира за партиjање под словом У …

УСТАШКИ СИМБОЛИ И НДХ ПОСТАЛИ „УМЈЕТНИЧКА СЛОБОДА“

Фото-сведочанства одгоjа у нацистичком духу! – Jadovno 1941.

УВРЕДЉИВИ ГРАФИТИ ПРОТИВ СРБА – Jadovno 1941.

Олуjа – Јадовно 1941.