Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Вуковарци, шта ћемо са „рвацком ћирилицом“

Медиjи су jавили, позиваjући се на полициjску процену, да се на антићириличном митингу у Вуковару окупило 25.000 људи. Хрвата, дакако. Ниjе истина ово за процену броjа, за Хрвате jе истина

Извештавао сам пре почетка рата у Хрватскоj са наjмање педесет масовниjих окупљања и великих митинга, српских и хрватских, наставио у Београду, у периоду од 1995. па до смене Милошевића, и могу, веруjте, са врло ниским прагом толеранциjе, горе или доле, да проценим броj окупљених. У Вуковару нисам био, али по снимцима три хрватска ТВ канала – а знамо како се заузимањем одређене позициjе за камеру броj окупљених привидно увећава, што jе овде сигурно чињено, у Вуковару ниjе протестовало више од осам хиљада људи. Ако jе и толико.

ВОЉА НАРОДА ЈЕ ВОЉА НАРОДА Ово, само по себи, ниjе посебно важно, али може да буде окидач за размишљање. Посебно ако се прислони уз изjаву председника Хрватске Иве Јосиповића, дату исте вечери, да се постоjећи Закон о правима мањина мора поштовати, укључуjући и Одредбу о равноправности латиничног и ћириличног писма, али ако мислимо супротно, додао jе Јосиповић, онда би закон требало мењати. За ту промену, дакако, ниjе одгорега да народ протестуjе, посебно у Вуковару, да та окупљања буду што масовниjа и да Влада Хрватске у jедном тренутку каже како се више на том питању не може одупирати – воља народа jе воља народа.
Ако мислите да сугеришем некакву синхронизациjу потеза између Горњег града у Загребу и „Стожера за одбрану хрватског Вуковара“ (обратити пажњу на име, поруку, национални префикс) нисте далеко од исправног закључка. Не бих jа овде правио ни наjмању ограду да Хрватска ниjе на корак од отворених врата Европске униjе. Јосиповић зна да Хрватскоj свако таласање воде у националном каналу, сада кад jе чамац са шаховницом додирнуо праг Униjе, може људима коjи представљаjу Хрватску – њему и Милановићу – у Бриселу донети прилично неугодне разговоре. Уз све приjатеље и заштитнике коjе тамо, нема сумње, имаjу. Милановић не прави ограде попут Јосиповића, таj човек иначе од дана ступања на дужност председника Владе Хрватске према Србима ниjе учинио ниjедан негативан гест. Неко ће рећи да то и ниjе нужно jер су сви антисрпски послови у Хрватскоj окончани. Можда, али Јосиповић такав став демантуjе. Због чега му jе био потребан онаj додатак о могућоj измени закона? Мени лично наjвише звечи ћутање Весне Пусић. Она, истина, по функциjи (министар за иностране послове и евроинтеграциjе) нема директну везу са Случаjем, али никако се не сме заборавити шта jе та жена урадила у Сабору, пре нешто мање од две година, када jе на инициjативу владе Јадранке Косор усваjан предлог измена закона о локалноj самоуправи. Понуђеним решењима Срби у Подунављу, баш ови коjи су сада на удару противника ћирилице, добили би шансу чвршћег повезивања и самосталног остваривања мањинских права у сфери културе и образовања. Све jе стопирала Весна Пусић, тада у опозициjи, рекавши да би Срби на таj начин могли да формираjу своjе териториjално-политичке области што се, казала jе, никако не сме дозволити.
Њена партиjа jе пресудила и таj предлог jе бачен у корпу за смеће. Да jе прошао, ових протеста у Вуковару можда не би ни било. Цео проблем решавао би се другачиjе. Весна данас ћути као заливена. Ниjе проблем претпоставити шта мисли.
 

 

РАТ ВОЂЕН ЛАТИНИЦОМ А откуда баш сада ова халабука око ћирилице у Вуковару? Како то да Хрватима не сметаjу двоjезични натписи у Истри, на пример, где jе Италиjанима признато све што су тражили. То ниjе исто, поручуjу из вуковарског „Стожера“, додаjући да jе под ћирилицом разаран Вуковар, да су ратне ране jош увек свеже. Не знам колико су свеже, и да ли jе заиста тако, али тврдња да jе Вуковар разаран под ћириличним плаштом не одговара истини.
Напротив, рат за Вуковар вођен jе под латиницом, са обе стране. Службена хрватска верзиjа операциjе Вуковар каже да jе град нападнут од стране Југословенске народне армиjе, бесомучно тучен свим оруђима и авиjациjом, скоро три месеца, после чега су, каже ова теориjа, браниоци Вуковара положили оружjе. Прво, град Вуковар ниjе нападнут из разлога нечиjе обести или великосрпске идеjе, како то кажу у Хрватскоj, већ jе операциjа започета како би се деблокирала касарна JNA у том граду. Нема армиjе на свету коjа би поступила другачиjе. Подсећам, све то догађало се у време када Југославиjа постоjи као држава, кад су у складу са важећим законима „хрватске оружане снаге“ тек обичне паравоjне jединице. У Вуковару су те оружане банде, цело пролеће и лето 1991. године, одводиле на саслушања, тукле и на краjу убиjале грађане српске националности, минирале њихове куће, локале, ресторане, а онда се прешло на блокаду касарне, са искључивањем воде и струjе и снаjперским гађањем воjника. Тако jе почео рат. Ово jе претходило операциjи Вуковар. Вођа тих проусташких jединица у Вуковару био jе Томислав Мерчеп коме се баш ових дана, због злочина почињених над Србима, суди у Загребу.
А ћирилица и њена улога у „осваjању Вуковара“? Ако jе Југословенска народна армиjа окупирала Вуковар, како тврди сваки Хрват (готово без изузетка), онда ћирилица са нападом на таj град нема никакве везе. Како? Тако што JNA као оружана сила бивше Југославиjе ниjе познавала, нити jе примењивала ћирилицу.

ИНИЦИЈАТОРИ, ОРГАНИЗАТОРИ, БУКАЧИ… Стариjи ће се сетити, бар они коjи су служили редован воjни рок у JNA; службено писмо JNA била jе латиница, а jезик српско-хрватски, екавска вариjанта. Ако jе по завршетку операциjе Вуковар на зградама било ћириличних натписа, а било их jе, то може да има везе са групама српских добровољаца, али никако са JNA. Дакле, образложење антићириличних просведника у Вуковару отпада. Лажно jе. Шта jе онда прави разлог? Мржња и нетрпељивост према Србима као народу. Ниjедно окупљање, политичког, социjалног, спортског карактера, ниjе случаjно, ни спонтано. Увек су ту инициjатори, организатори, букачи, провокатори… без њих нема окупљања. Ко стоjи иза ових у Вуковару? Исте оне снаге коjе су у Хрватскоj започеле рат, претходно забранивши ћирилицу, спаливши неколико десетина хиљада књига штампаних на ћирилици. То су људи коjи на зидовима своjих кућа и станова држе слике Анте Старчевића, родоначелника хрватског фашизма. Сви они, без изузетка, мисле да jе сувишно и ово мало Срба што их jе преостало у Хрватскоj и да су jош увек у хрватскоj држави захваљуjући Иви Санадеру и његовоj наследници Јадранки Косор. Закон по коjем Срби у Вуковару и другим општинама у коjима их има изнад 34 процента, имаjу право на двоjезичне натписе, донет jе гласовима ХДЗ-а и Хрватске странке права, оних политичких партиjа коjе су данас наjгласниjе у захтевима да се ћирилици не дозволи „повратак у Вуковар“.
Истина jе, тада се на челу ХДЗ-а налазио Санадер, односно Јадранка Косор. Шта се променило у међувремену? Све. Санадер jе иза решетака, Јадранка jе смењена, а проусташку Хрватску странку права воде други људи. Уместо Косорове на челу ХДЗ-а нашао се Томислав Карамарко. Бивши обавештаjац, човек коjи jе радио и за леве и за десне, оснивао ХДЗ, водио председничку кампању Стjепана Месића кад се оваj окренуо против ХДЗ-а…укратко, врло, врло прагматичан и опасан тип. Сада му се као водећем опозиционару у Хрватскоj чини да се слабо место Милановићеве владе зове Вуковар и отуда ови протести. Антисрпски расположених Хрвата, спремних да изађу на тргове и улице, претећи оружjем ако затреба, обећаваjући да ће сваку таблу са ћирилицом у Вуковару одмах уклонити – лако jе наћи. У ХДЗ-у и изван њега. Антисрпство jе у Хрватскоj увек било и сада jе живахно, политички профитабилно и лако потпаљиво.

И ПРЕ СВЕГА – КОЛОСАЛНА ЛАЖ Али, има ту jош jедна мука коjу, не знам зашто, нико не спомиње. Пре само два месеца, под покровитељством Хрватске академиjе знаности и умjетности, одржан jе у Загребу симпозиj „Хрватска ћирилична баштина“, окончан jеднодушним ставом да jе ћирилица саставни део хрватске културе, да су многи списи, стари и више векова, пронађени западно од Дрине и Дунава, безброjни епитафи, исписани на ћирилици, у ствари хрватска културна баштина. У тоj колосалноj лажи – jер лудило ниjе, мада на то личи – хрватски знанственици отишли су тако далеко да су закључили да и „Мирослављево jеванђеље“ припада хрватскоj култури jер jе написано, тврде они, „хрватском ћирилицом, старославенским jезиком, хрватске редакциjе“.
Ако jе тако, ако то у Хрватскоj нико ниjе оспорио, а прошло jе два месеца, зашто ови из ХАЗУ не оду у Вуковар и упозоре тамошње антићириличне просведнике да не праве глупост, да се не боре против „стољетне хрватске баштине“. Зашто се Јосиповић не позове на споменути симпозиj и ућутка Стожер за одбрану хрватског Вуковара? Како се на jедноj страни на наjвишоj државноj научноj инстанци може тврдити да jе ћирилица хрватско писмо, а на другоj подржавати протесте против ћирилице? Шта ћемо у свему овоме са оним мучеником, жестоким Хрватом у селу Кочерин, код Широког Бриjега, коjи приводи краjу клесање у камену метар и по високих слова „рвацке ћирилице“? Ствар jе ипак врло jедноставна – у питању jе несавладива мржња према Србима, а свака мржња наjпре убиjа логику и истину.

 

Пише Ратко Дмитровић

 

Извор: ПЕЧАТ

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: