Вокер у Сирији

Екранима Западне Европе шетале су слике
из Подуjева, Урошевца, Липљана, Вучитрна, на коjима људи падаjу као снопље, избезумљено
се бацаjу по земљи, леже исколачених очиjу на носилима коjа у рукама држе младићи у белим мантилима

ТАЈ скеч почео jе 22. марта 1990. године. Екранима Западне Европе шетале су слике из Подуjева,
Урошевца, Липљана, Вучитрна, на коjима људи падаjу као снопље, избезумљено се бацаjу
по земљи, леже исколачених очиjу на носилима коjа у рукама држе младићи у белим
мантилима. Загребачка телевизиjа отварала jе информативне емисиjе истим кадровима,
они у Љубљани такође, а све се сводило на jедну реченицу: Срби на Косову и Метохиjи
убиjаjу Албанце убоjитим хемиjским средствима.

Хистериjа jе траjала, ако се не варам, десетак дана и била jе прва велика медиjска подвала Србима
и Србиjи, прва кофа из медиjске канализациjе сручена на српске главе. Касниjе ће
се испоставити, као увод у разбиjање Југославиjе. Ниjе вредео апел из Београда да
се размисли како jе могуће да отров делуjе само на Албанце а не и на Србе, Муслимане,
Турке, Цигане, коjи су ту, у истоj улици, у истим стамбеним зградама, на истоj пиjаци.
У свет jе отишла слика о злим Србима коjи труjу добре а немоћне Албанце и та слика
никада се ниjе вратила кући. Ено jе и данас лута меридиjанима, мења облике и предзнаке,
увлачи се у боjу коже, расу, али jе делотворна.

Напад хемиjским оружjем, као повод за „хуманитарну интервенциjу“, након Косова где ће своjу завршницу добити 1999. године, активиран jе и у случаjу Ирака. Сећате се, цео свет jе прихватио
информациjу америчких и британских медиjа да jе Садам Хусеин употребио хемиjско
оружjе у обрачуну са своjим противницима, и почео jе воjни напад велике светске
коалициjе, предвођене Америком, на Ирак. Речено jе да то хемиjско оружjе угрожава
безбедност грађана Америке. Завршило jе хапшењем и вешањем Садама Хусеина, након
чега jе обjављено да у Ираку ниjе пронађен ни jедан jедини доказ коjи би оснажио
тврдњу да jе Хусеин употребио хемиjско оружjе. Он такво оружjе jедноставно ниjе
имао.

У време настаjања овог текста, Америка jош увек ниjе почела напад на Сириjу, мада jе таj напад већ разрађен у глобалу и у детаљима. Из ваздуха, наjвероватниjе, са крстарећим ракетама,
као што jе 1999. године нападнута Србиjа. План jе идентичан оном примењеном на Косову;
Американци ће са своjим савезницима деловати из ваздуха и логистички док ће на терену,
против председника Башара ел Асада, марширати сириjски УЧК. Због чега би Американци
напали Сириjу? Због хемиjског оружjа, наравно. Тако гласи службено саопштење Вашингтона.

Асад jе, кажу, своjе противнике напао боjним отровима. Као и у случаjу „тровања“ на Косову, и овде су у причу убачена деца, наjосетљивиjи слоj сваког друштва, по коjима службени Дамаск,
тврде западни медиjи, сипа прах смрти. На то се реаговати мора. То се трпети не
може. Кад све буде окончано, а у овом случаjу ниjе баш сигурно шта то значи, суочићемо
се са истином да хемиjско оружjе у Сириjи ниjе употребио ни Асад ни његови противници.
Као што смо, сигурно се и тога сећате, након разарања Србиjе и отимања Косова и
Метохиjе добили информациjу да jе извештаj међународне комисиjе форензичара на челу
са Хелен Рантом, о „масакру Албанаца цивила“ у Рачку, од стране српских снага безбедности,
обичан фалсификат, коjи jе у марту 1999. године послужио као повод за напад на Србиjу,
уз претходну представу у Рамбуjеу.

Десет година касниjе, Хелен Ранта jе обjавила књигу у коjоj тврди да у Рачку нису пронађена тела
албанских цивила већ тела албанских терориста, српске полициjе и понеког мештанина
Рачка, сви преобучени у цивилна одела, да jе Вилиjам Вокер тражио само „албанске
цивилне жртве“, да jе у то име два пута гађао Ранту оловком, натеравши jе на краjу
да потпише извештаj какав jе он желео.

Србиjа, Сириjа, звучи скоро идентично.

Пише: Ратко ДМИТРОВИЋ 

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ