Владимир Умељић: Милорад Додик и Адолф Хитлер?

Постоjи више оправданих квалификациjа за последње jавне нападе представника босанско-муслиманске водеће елите на легитимног, демократски изабраног председника Републике Српске, Милорада Додика.

Мислим, наравно, на професоре Факултета политичких наука у Сараjеву, Сенадина Лавића и Суада Куртћехаjића, коjи ето (jош jедном) изjедначаваjу Милорада Додика са Адолфом Хитлером.

Наброjаћу само неколико важећих параметара, коjи диференцирано (партикуларно) дефинишу дотичне изjаве из Сараjева а при том стижу до истог (универзалног) закључка. Јер сви ти параметри служе jедном те истом циљу, наиме аналитичко-каузалном покушаjу утврђивања истине.

При томе не желим да се бавим дневно-политичком демагогиjом већ перманентне (и нажалост до сада прилично делотворне) сатанизациjе Срба, коjа се међутим – и исто тако непревидиво – све више показуjе као краjње контрапродуктивна у односу на све напоре да се „Балканском бурету барута“ коначно угаси у уклони фитиљ.

Коjи су то параметри? 

Хуманистички: То jе тешка и непримерена увреда, коjа не приличи (легитимним) политичким противницима, коjа дакле пробиjа све оквире примереног цивилизованог понашања.

Такви вербални испади се не могу позивати на слободу говора, jер свака слобода jе превасходно слобода избора и не сме се злупотребљавати, и тиме преокретати у своjу супротност. 

Научно-историjски: Само научно-историjске аналфабете могу да сматраjу, да су у политичкоj активности Милорада Додика успели да препознаjу било какве паралеле или барем сличности са политичким активностима по злу чувеног и непревазиђеног Адолфа Хитлера.

Да ли дотична господа професори сматраjу на пр. и да jевреjски саветници Милорада Додика помажу jедном новом Адолфу Хитлеру? Да су дакле и ти преживели тj. потомци жртава Холокауста сада и сами постали – нацисти?

Јер само неки нови нацисти би могли да подржаваjу неког новог Адолфа Хитлера, зар не? Да ли су дакле професори Сенадин Лавић и Суад Куртћехаjић, као и сви њихови истомишљеници уопште промислили све консеквенце своjих jавних иступа?

А ако jесу – да ли ће онда то бити следећи (и само консеквентни) корак, следећи jавни вербални испад ових или неких других високих представника босанско-муслиманске водеће елите, коjи – jош jедном – ниjе и не може да буде покривен слободом говора? Нацистичке превасходне жртве Јевреjи као (нео)нацисти? 

Социjално-психолошки: То jе несумњиви „говор мржње“, говор немоћи и недостатака иоле употребљивих аргумената, одсуство некакве барем инициjалне прагматичности и коцептуалности при политичкоj и општоj међуљудскоj комуникациjи. 

Политиколошки: То jе погрешна и грешна, ратно-хушкачка реторика, jер – jедан нови Адолф Хитлер се мора зауставити и учинити нешкодљивим и то свим средствима, зар не?

А коjа средства осим насилних (терористичких? ратних?) би дошла у обзир, а коjа би могла да „зауставе и учине нешкодљивим“ jедног легитимног, демократски изабраног председника Републике Српске? 

Државничко-логички: Да ли jе босанско-муслиманским водећим елитама заиста стало до опстанка Босне и Херцеговине, као jедне демократске и мултиетничке државе равноправних грађана? У коjоj се до напретка долази само диjалогом, договором и конзенсом, борбом мишљења и аргумената?

Ко дакле ствара злу крв, ко jе окренут неславноj прошлости, за коjу нико не може да заиста жели, да се понови? Ко зазива говор оружjа, насиље и проливање крви? Зар овакав популистички речник не затвара аутоматски врата свакоj међусобноj комуникациjи, сваком покушаjу мирног споразума?

Језичко-филозофски: Олако и краjње неодговорно посезање за масовним злочинцем Адолфом Хитлером и поређење других са њим криjе у себи и jедну глобалну опасност, коjа jе препозната већ у области научног истраживања феномена геноцида.

Већ и сама форсирана учесталост примене, а то значи већ и само именуjуће инфлационирање поjма „геноцид“ (овде форсирана учесталост примене имена Адолфа Хитлера), аналогно одговараjућем именовању у финансиjском сектору делатности (инфлациjа), нужно носи са собом jедно обезвређивање, умањивање степена негативног садржаjа дотичног именуjућег поjма.

Долази, значи, до  банализовања тог (и сваког другог) jезичког поjма – тамо „геноцид“, овде „Адолф Хитлер“ – и до релативизовања генуине вредности тог симбола зла (= у првобитноj етимологиjи речи дефиниционо детерминисане истине, овде о Адолфу Хитлеру, са коjом jе његово именовање семиотички повезано). Ради се дакле о злоупотреби идентификационе детерминанте jезика, као есенциjалног елемента стварности.

Другим речима – ако има тако много и увек изнова неких „нових Адолфа Хитлера“, онда то и ниjе било нешто нарочито, то jе нешто више-мање свакодневно, поjављуjе се свуда и у свим временима.

Адолф Хитлер, као ето само jош jедан злочинац у бескраjном низу сличних, упоредивих? Постоjи ли већа и безобзирниjа увреда за десетине милиона његових беспомоћних жртава, за све њихове потомке и за све хуманистички мислеће људе света?

Да ли jе могуће да сараjевски професори универзитета, као и сви њихови истомишљеници нису промислили ову консеквенцу свог jавног иступа? Или их jе само сопствена, негативистичка и несумњиво острашћена емоционалност завела, да се (nolens volens) огласе као jош понеки грешни – свесни или инструментализовани – заговорници кажњивог релативизовања стравичног злочина над човечанством, за коjи jе одговоран оваj његов идеолог, организатор и реализатор, Адолф Хитлер?

Хоћу да веруjем, да ће и оваква неодговорна, увредљива и поразна реторика из Сараjева ускоро и сама постати део jедне неславне прошлости, за коjу нико не може заиста да жели, да се понови.

Везане виjести:

Владимир Умељић СОЦИЈАЛНО-ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТИ ФЕНОМЕНА ГЕНОЦИДА У СВЕТЛУ „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“

Vladimir Umeljić, SOCIAL-PSYCHOLOGICAL ASPECTS OF THE …

Vladimir Umeljić: Komentar na prilog: JASENOVAC … – Jadovno 1941.

ЧЕМУ ЈОШ ЈЕДНА КЊИГА О ЈАСЕНОВЦУ? – Пише: Владимир …

 Vladimir Umeljić: TEORIJA DEFINICIONIZMA I FENOMEN GENOCIDA