Вилијам Шабас, адвокат и један од највећих стручњака за геноцид: Хрватска операција „Олуја“ је била геноцид

Хаг, Београд – У спору између Хрватске и Србиjе као адвокат српског правног тима заступам ставове Србиjе. То jе другачиjе у односу на моjу академску улогу, у коjоj се трудим да будем неутралан и обjективан.

Ипак, у овом случаjу Србиjа доказуjе да комбинациjа фактора, укључуjући чињеницу да jе велики броj људи нападнут и убиjен због мржње и намере хрватске власти, чини да ову операциjу можемо сматрати геноцидом, каже за Данас Право Вилиjам Шабас, члан правног тима Србиjе у спору са
Хрватском пред Међународним судом правде у Хагу и jедан од наjвећих стручњака за геноцид.

Он додаjе да би требало да имамо на уму да jе Србиjа одговорила на тужбу
Хрватске, а Хрватска jе затражила од суда да „усвоjи далеко шири и
либералниjи став према кривичном делу геноцида него што jе то био случаj
2007. у парници с Босном“.

– Наравно, што jе приступ суда дефинициjи геноцида шири, то jе jачи
аргумент Србиjе да jе геноцид почињен. Али Србиjа такође апелуjе на суд
да се држи приступа коjи jе усвоjио 2007. и да одбаци тврдње Хрватске по
том питању – наглашава Шабас.

Да ли тврдња Хрватске садржи доказе коjи су довољно jаки да поткрепе њихов став да jе геноцид почињен над хрватским народом?

– Тврдња Хрватске веома jе слична оноj коjу jе Босна изнела 2007. у вези
са општинама. Али, ту тврдњу Босне jе Међународни суд правде одбацио
2007. Ако суд поступа у складу са овим раниjим преседаном, треба да
одбаци и тврдњу Хрватске.

Обе стране указуjу на броj особа коjе су нестале или убиjене за време
рата у Хрватскоj. Међутим, тачан броj тек треба да се утврди. Колико jе
уопште важна цифра у оваквим случаjевима?

– Питање несталих особа jе трагичан аспект конфликта. Наравно, у свим
ратовима има несталих, нарочито у бруталним етничким конфликтима попут
оног 1990-их. Решавањем ових питања помаже се залечење рана и промовише
се помирење и мир. Претпостављам да и Србиjа и Хрватска имаjу jаку жељу
да то учине. Иако су нестале особе jедан аспект конфликта, ниjе од
великог значаjа за дискусиjу о геноциду.

Коjи jе према вашем мишљењу наjбољи начин да друштво превазиђе ужасе
рата коjи су толико велики да остављаjу простор за тврдње да jе геноцид
почињен у име тог друштва? Другим речима, шта би био наjбољи пут напред
за Србиjу и Хрватску?

– Не потичем из региона и нисам у баш доброj позициjи да схватим веома
сложене друштвене, културне и историjске чињенице коjе ту играjу улогу.
Многи људи су нестрпљиви када jе о помирењу реч, али jе за то можда
потребно више времена. Када размишљамо о Европи након Другог светског
рата и видимо Меркелову, Оланда и Камерона на састанцима ЕУ, уверени смо
да су се главни учесници наjвећег од свих конфликата помирили. Али jе
за то било потребно много децениjа. То jе укључивало посвећеност већоj
економскоj и политичкоj интеграциjи и заjедничкоj визиjи основних
људских права. Улазак Србиjе у ЕУ биће веома позитиван корак. Како млађе
генерациjе буду долазиле у први план, као што jе то био случаj у
Немачкоj, Францускоj и Великоj Британиjи, значаj антагонизма њихових
родитеља ће бледети. Али чак и у Западноj Европи има екстремистичких
снага за коjе се стиче утисак да им недостаjу дани рата, расизма и
мржње, а претпостављам да такви елементи jош увек не мањкаjу ни на
Балкану. Потребно jе да употребимо наjбоље оружjе коjе имамо на
располагању у „милитантним демократиjама“ да бисмо ове људе држали на
маргинама, где и припадаjу.

Оштро сте оспоравали оцену Хашког трибунала да jе у Сребреници почињен
геноцид. Због чега, и како бисте окарактерисали злочине у Сребреници?

– Хашки трибунал, као и Међународни суд правде, означили су масакр у
Сребреници као геноцид. Пре него што су донели такву одлуку,
аргументовано сам се томе супротстављао, сматраjући да jе геноцид
неодговараjући термин. Не само да jе броj жртава био неупоредиво мањи од
дотадашњих, признатих геноцида, већ ни докази о геноцидноj намери нису
били jаки. Било jе недоследности, jер су починиоци злочина убиjали
мушкарце, али не и жене и децу. Међутим, суд jе утврдио другачиjе и нема
сврхе сада о томе расправљати.

Докази

У новиjоj историjи, према вашем мишљењу, геноциди су извршени у
Јермениjи, Руанди, и над Јевреjима и Ромима током Другог светског рата.
Шта их разликуjе од других, сличних злочина у новиjоj историjи?

– Многоброjни чиниоци утичу на то да се jедан злочин квалификуjе као
геноцид. Анализу и процену не треба да раде само адвокати и судиjе већ и
историчари и социолози. Масакри у Јермениjи током Првог светског рата,
над Јевреjима и Ромима током Другог светског рата, као и у Руанди у
новиjоj историjи укључуjу масовна убиства. Али, поред тога, постоjе и
сведочења, документациjа и необориви докази да jе постоjала намера
починиоца да одређену групу уништи. Уопштено, за доказивање геноцида,
сем масовних убистава потребни су чврсти докази о намери да се у
потпуности уништи одређена група.

О геноциду

Изjављивали сте више пута да се данас термин „геноцид“ олако користи, и
често меша са етничким чишћењем. Шта, у ствари, дефинише геноцид?

– Попут многих речи, и термин геноцид у свакодневном говору има више
тумачења и различито се схвата. Пред Међународним судом правде користимо
његово правно значење. У Конвенциjи о геноциду, донетоj 1948, геноцид
jе дефинисан као међународни злочин са намером уништења националне,
етничке, расне или верске групе људи. Годинама jе било дебата око
интерпретациjе ове правне дефинициjе. У случаjу БиХ, Међународни суд
правде jе 2007. утврдио да се уништење односи на физичко уништење,
истребљење. То издваjа геноцид од других облика напада по националноj,
етничкоj, расноj или религиjскоj основи, као што су етничко чишћење,
присилно премештање, „културни геноцид“ и слично. Мањине могу бити
нападнуте на различите начине, а геноцид jе наjекстремниjи облик тог
напада.

Аутор: Катарина Живановић

Извор: Данас