Њемачки лист Велт сматра гранични спор Хрватске и Словеније бизарним, али упозорава да би корист могли да имају заговорници нелибералне демократије у ЕУ.
Лист наводи да би највећу корист од спора Хрватске и Словеније могли да имају они попут мађарског премијера Виктора Орбана и пољског лидера Јарослава Качинског, преноси загребачки портал Индекс.
Велт пише да се Хрватска и Словенија „већ годинама жестоко натежу око неколико квадратних метара мора“, и то чак не око лијепих јадранских плажа него око „подручја на којем лови неколико рибара“. Због разграничења у малом Пиранском заливу „два сусједа иду опасним смјером конфронтације“, а вјечна свађа би сада могла да ескалира због одлуке Словеније да имплементира међународну арбитражну одлуку о разграничењу ове двије државе.
„Хрватска је до данашњег дана имала скоро двије године да призна арбитражну одлуку, према којој Словенији припадају двије трећине заливава, али хрватска влада се одлучила да ће арбитражу комплетно игнорисати. Хрватска је већ прије двије године у знак протеста иступила из арбитражног процеса“, подсјећа њемачки лист и наводи да је хрватски аргумент за такав потез била неправилност у арбитражном процесу.
„Напетости су посљедица распада Југославије“
„Напетости су израз старих борби за подјелу територија међу производима распада Југославије, те ће ионако ломљив мир на западном Балкану још више довести у питање. И туристи би могли да осјете посљедице тога. Наиме, нико не може да спријечи Словенију да уведе строге граничне контроле према Хрватској“, пише Велт и истиче да Хрватска није дио шенгенске зоне слободног кретања. Словенија је то већ љетос урадила, а резултат су биле колоне дуге километрима, напомиње лист и упозорава да би такав стални гранични режим био фаталан за хрватски туризам.
„Али још већи је проблем то што је арбитража као инструмент рјешавања граничних спорова ослабљена. Ако та врста неутралног посредовања треће стране више не ужива повјерење и неће бити прихваћена са обје стране, онда је Европска унија изгубила једну од најважнијих полуга за своју политику на Балкану“, пише Велт.
Лист новоди и да се Брисел надао да ће помоћу арбитража средити и неке друге граничне спорове у региону, „који је пун таквих конфликата“, а хрватско-словенска арбитража се претворила у „мрачни преседан“, из којег је изашло још „интерног стреса за ЕУ“.
Њемачки лист подсјећа и да је „Хрватска као најмлађа чланица ЕУ посвађана са свим својим сусједима“, али кључно је што њено одбијање признавања арбитражне пресуде и другима нуди такво понашање као могућност.
„Забрињавајуће приближавање Хрватске националистичким владама Мађарске и Пољске“
С обзиром на то да земље настале распадом Југославије нису саме у стању билатералним договором да ријеше своје проблеме око граница, ако то није могуће ни међународном арбитражом, цијели процес приближавања Европској унији могао би се претворити у серију блокада, наводи лист.
„Упућени у бриселска дешавања су забринути да би инсистирање Европске комисије на признавању арбитраже у Хрватској могло бити интерпретирано као једнострана подршка Словенији, те Хрватску још више гурнути у савез с националистима из Мађарске и Пољске“, закључује Велт и завршава констатацијом да би такав развој догађаја „дугорочно представљао постављање експлозива испод цијелог европски пројекта“.
Без инцидената у Пиранском заливу у петак
Током петка нису забиљежене ванредне ситуације ни инциденти у Пиранском заливу, односно Савудријској вали како га Хрвати називају, рекао је начелник сектора за границу истарске Полицијске управе Лорис Козлевац.
Регистроване су само уобичајене повреде црте разграничења од словеначких пловила, потврдио је он новинарима, преноси Хина.
– Хрватска полиција свакодневно својим пловилима надзире и штити границу на мору у Савудријској вали, па тако и данас – рекао је Козлевац.
(Б92)
Извор: Радио Телевизија Републике Српске