Вељко Остојић: Пјесма слободе

Коначно звижди, фућка локомотива. Почиње граја, гласно се разговара… Мотам цераду, а она

„Дижите се и износите ствари“, огласи се Стево. Све смо изнијели и поредали

Све је тако потрајало до оног дана кад Стево рече: „Данас, негдје предвечер,

Излазимо из саоница. Наши возачи се одмах враћају, а ми улазимо у једну

Стеви Лабанту приђе један од она два друга и нешто причају. „Крећите одмах.

„Крените“, рече један партизан Лабанту и он крену, а Перо Кашић за њим.

„Крећи“, рече он кочијашу. Кочијаш још и није спустио на кобиле бич, а

„Ајмо, на посао, да дјеца не чекају“, нареди Јошко. Дошли смо до дворишта

„Оди, ’оћеш и ти мало танцат’? Мање ће те зепсти ноге“, рече ми.

На вратима интерната појави се професор Клинц и захтијева тишину. Престаде комешање и

За Нову годину и Божић ферије су трајале одвојено – два дана за

Већ негдје половином новембра донио је он мени папир, отпусницу из Базе. На