„Војска Хрватске пребацила је јединице на нашу територију, те смо се жестоко `тукли` са њима, о чему свједочи велики број старјешина који су дали живот у тим борбама“, напомиње бивши командант Друге оклопне бригаде ВРС Мико Шкорић
Разговарала: Ана БЕНЦУН
Друга оклопна бригада Војске Републике Српске /ВРС/ дала је велики допринос стварању Српске, јер је активно учествовала у стабилизацији одбране Добоја, који је био под непрекидним дејствима посебно такозване Армије БиХ, оцјењује бивши командант ове бригаде Мико Шкорић.
Шкорић подсјећа да се ове године обиљежава 24 године од њеног оснивања и напомиње да је ова бригада била једна од укупно двије оклопне бригаде ВРС, због чега је носила велики терет одговорности, посебно у зони одговорности Оперативне групе Добој.
„То говори да смо били веома јака јединица са великим бројем професионалаца, која је била у борбеном ангажману на територији Дервенте, Добоја, Брода, те планина Требаве и Озрена, све до општине Теслић“, наводи Шкорић за Срну.
Према његовим ријечима, најтежи борбени моменти одвијали су се на почетку и на крају рата.
Шкорић наглашава да су борци ове бригаде на почетку рата учествовали у четворомјесечним непрекидним борбеним дејствима на пробоју Коридора на правцу Дервента-Брод.
„Било је веома тешких ситуација. Војска Хрватске у пуном капацитету пребацила је своје јединице на нашу територију, те смо се жестоко `тукли` са њима, о чему свједочи велики број старјешина који су дали живот у тим борбама“, напомиње Шкорић.
Страховите борбе вођене су и на крају рата, када је падала Висока Крајина и када је Хрватска са својим оружаним снагама ушла дубоко у територију Републике Српске.
„Тада смо имали страховите притиске са територије такозване Армије БиХ, која је координисала своје активности са Војском Хрватске, те смо `устали да им сломимо зубе` и задржимо их на Озрену, да се не приближе Добоју“, описује Шкорић ратне догађаје.
Друга оклопна бригада дала је свој максимум на почетку рата да Хрватску војску протјера из Посавине, а на крају да се зауставе муслиманске јединице које су већ помислиле да је Добој њихов.
Осврћући се на „Коридор живота“, као једну од најзначајинијих операција у којој је учествовала ова бригада, Шкорић истиче да је то била врхунски и веома професионално организована операција, која је одмах на почетку рата показала да је ВРС врло организована и способна оружана сила.
„Сви знамо да је због блокаде коридора и немогућности превоза кисеоника из Србије умрло 12 бањалучких беба, али пријетња је била да умремо сви, јер је блокада спровођена са намјером да спријечи доток горива, хране и свих других деривата неопходних за живот становништва“, истиче Шкорић за Срну.
Он напомиње да су борци Друге оклопне бригаде тада поднијели велики психички притисак јер се коридор једноставно морао пробити, пошто другог избора није било.
Друга оклопна бригада основана је 10. јуна 1992. године на Мањачи од дијелова „технике“ која је остала у Школском центру Оклопних моторних јединица и наставног центра за обуку возача.
Бригада је током Отаџбинског рата изгубила 99 бораца, а 345 је лакше и теже рањено. Кроз бригаду је прошло 3.500 бораца.
Први командант, уједно задужен и за формирање бригаде, био је тадашњи пуковник, Славко Лисица.
Извор: СРНА
Везане вијести:
Марко Јанковић:Одбрана западно крајишких општина септембра 1995. године
Обиљежено 20 година од операције „Коридор“
ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР – Битка за пут живота, I део