Ж | Ž
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Василије Крестић: Шта очекивати од политике Хрвата

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/vasilije-krestic.jpg

Академик о српско-хрватским односима, Космету, Европи, Воjводини, Академиjи, политичарима: Циљ jе велика, етнички чиста и римокатоличка Хрватска. Своj брод смо везали за ЕУ, коjа нам одузима Космет

Циљеви хрватске политике у последњих 150 година су Хрватска очишћена од Срба, граница на Дрини и присаjедињење делова Воjводине. Сви наши политичари коjи преговараjу са Хрватском морали би да буду свесни ових чињеница. То jе стандардна хрватска политика и она се лако не мења.

Академик Василиjе Крестић, коjи дуги низ година изучава историjу српско-хрватских односа, тврди да српски политичари игноришу тежње хрватске политике, те се некритички упуштаjу у разговоре о бољим односима. А ти односи, уверен jе Крестић, могу се градити само на реципроцитету – колико даш, толико добиjеш.

– Односи Србиjе и Хрватске су на веома ниском нивоу и не треба имати илузиjа да ће се они брзо мењати. Толико су поремећени, а толико дуго ремећени, да их ниjе лако, као што рече наш председник Владе, ресетовати. Јер, од ресетовања лоших односа, добиjате лош резултат – каже Крестић.

Где наши политичари, по вашем мишљењу, греше?

– Сваки нормалан човек жели да се ти односи регулишу. Али, невоља нас Срба jе што они коjи су се с наше стране залагали за добре односе, нису познавали Хрвате као партнере у политици. Имали су илузиjе о њима полазећи од себе, од своjих тежњи и уверења, коjе су проjектовали и на њих. Тако jе било пре стварања и за време Краљевине СХС, па се наставило до данашњих дана.

Шта jе та “стандардна хрватска политика”?

– Та политика према нама показана jе у време Фрање Туђмана и деведесетих. Етничко чишћење jе резултат децениjске политике по коjоj су Срби реметилачки фактор. Ниjе се случаjно десио ни геноцид, ни етничко чишћење. Следећи циљеви су у идеjи припаjања БиХ и делова Воjводине, посебно Срема. Траjна тенденциjа свих хрватских политичара у последњих 150 година jе да БиХ буде део Хрватске.

Једна скора карта руске проjекциjе Европе 2035. показуjе БиХ подељену између Срба и Хрвата?

– Хрватска проjекциjа jе што jе могуће већи део БиХ, али свакако до Дрине. Хрвати су решили српско питање етничким чишћењем, какво ниjе забележено у Европи у последњих 200 година. Сада им се пружила могућност да крену даље. Они БиХ сматраjу трбухом коjим треба попунити Хрватску као “кифлу”, “млад месец” или “хлеб без средине”, што су све изрази њихових политичара. Треба створити заокружену целину, jер оваква каква jе, без стратешке дубине, Хрватска не може да опстане.

Говорите и о претензиjама на Воjводину…

– Они не криjу старе тежње према Срему, jер jе Срем до 1918. био део Хрватске и Славониjе. Не криjу и да су остали делови Воjводине, пре свега Бачка, њихов циљ. Не толико због геостратешких проблема, већ зато што jе Воjводина богата житница, затим што ту живе Буњевци и Шокци коjи се декларишу као Хрвати. Геостратешки циљ, од наjраниjих дана, преко Фрање Туђмана па до данас jе велика, етнички чиста и колико jе год могуће римокатоличка Хрватска.

То су “стандардни циљеви хрватске политике” и то српски политичари у побољшавању односа мораjу рашчистити. Мораjу да знаjу да парираjу свему овоме. Ако тога нема, онда jе бесмислено да се ми њима нудимо, додворавамо и извињавамо.

Хрватски премиjер током посете Србиjи користи израз “србиjански”, уместо “српски” и самим тим позива на цепање српског државног корупса. Традициjа хрватске политике jе да издваjа србиjанство у односу на Воjводину – ове ћемо звати Србиjанцима, а друге Воjвођанима, па ћемо и са њима разговарати.

Новиjа историjа показуjе да Хрватска у томе има подршку споља. Сећамо се хрватског хита “Данке Доjчланд”.

– Немачка jесте, од распада Југославиjе до данас, била важан чинилац у подршци Хрватскоj. Али, не треба заборавити да хрватски политичари традиционално имаjу добар однос са Енглезима. Многи значаjни енглески политичари увек су више држали страну Хрватима него Србима. А у овом су рату и многи пензионисани генерали САД ратовали у име Хрватске, а против Срба. Немци, међутим, немаjу териториjалних интереса, већ великих економских интерса. И Воjводина и Славониjа веома се добро уклапаjу у њихову индустриjу. Код њих не постоjи такво пољопривредно подручjе. Још jе Бизмарк рекао да су то подручjа где цуре мед и млеко. И то jе jедна од изjава коjа може да има краjњи циљ.

Истовремно и Мађари нескривено жале због Триjанонског споразума и залажу се за његову ревизиjу.

– Код њих постоjи неприкривена стална тенденциjа за обарањем тог уговора, па ниjе случаjно стварање покрета “64 жупаниjе”. Праве се карте велике Мађарске, тзв. сентиштванске Мађарске коjа има претензиjе на старе угарске териториjе, Банат и Бачку. Они то не криjу. То jош не добиjа димензиjе какве би добило ако би Србиjа била jош слабиjа…

Делуjе застрашуjуће: наводите – Хрватска на Дрини, Мађари у Воjводини, Косово у Великоj Албаниjи…

– У овом тренутку то не може да се деси. Али, питање jе какви међународни заплети могу да се догоде, као што се десило у време распада Југославиjе. У медиjима се већ поjављуjу карте, геостратешки планови и промене граница.

Мислите да границе на Балкану jош нису нацртане?

– Боjим се да нису дефинитивно. Не веруjем да ће се оне мењати у неко блиско време, али у перспективи то jе могуће.

Како ви видите те границе?

– Не могу да их исцртавам.

Као стари Воjвођанин, шта мислите где може да нас одведе аутономаштво?

– Због аутономаша оваквих какви сада jесу, Воjводина не може да се отцепи. Али се поставља питање: ко ће стати иза аутономашке политике? Она jе увек одговарала Хрватскоj. Хрватска политика jедна jе од компоненти у воjвођанскоj политици. До краjа Другог светског рата аутономаштво jе неговано из Загреба. Ако иза тога стане Мађарска, ако иза свега стане Немачка, ето нама ситуациjе за озбиљно размишљање и страховање.

Има ли Србиjа начина да се свему томе одупре?

– Требало би да нађе те начине. Али, нисам сигуран да су наши политичари дорасли за тако озбиљне политичке подухвате. Боjим се да су jеднострани и несложни, што се показало и поводом расправе о платформи и резолуциjи о Косову и Метохиjи. Боjим се и њихових знања и способности, бар оних коjе показуjу. Политичари би морали да се окруже људима коjи знаjу. Не мора политичар да зна све, али мора да створи тим од искусних и добрих интердисциплинарних зналаца.

Видљиво jе, нажалост, да се они прилагођаваjу тренутним страначким интересима…

– То jе трагедиjа. Наша политика jе увек исувише паритиjска и све зависи од тога да ли и коjоj партиjи припадате. Осим тога, наше друштво не користи потенциjале слободе, наши медиjи су често jеднострани и у рукама или странака или поjединих иностраних богаташа. Не постоjи jавно мишљење коjим би се могао вршити притисак на политику.

Мислите да jе интелектуална елита заћутала?

– Јесте и спреман сам да jе због тога оптужим. Постоjи страх од одговорности, затим наслеђе из jеднопартиjског система у коме сте морали да мислите како мисли партиjа… Имате и интелектуалце коjи су на државним jаслама, па се клоне jавних осуда, чуваjу фотеље. Наше друштво jе веома сиромашно, па смо у шах-мат позициjи у односу на политичаре.

НЕПОТРЕБНИ УСТУПЦИ

Питање Косова и уласка у Европску униjу уско jе повезано. Да ли jе ЕУ толико привлачна Србиjи?

– Питање jе да ли jе ЕУ толико неопходна да бисмо чинили толике уступке, а не зна се да ли ћемо уопште добити приступ Униjи.

ПОЛИТИКА И САНУ 

Треба ли САНУ да буде више укључена у решавање важних државних питања?

– Говор председника Николића у САНУ био jе сjаjна беседа, каква се од политичара у последњих двадесетак година ниjе чула. Сви су сматрали да jе то позив за учешће у решавању косметског питања. Било jе различитих изjава. Онда jе Извршни одбор, не питаjући никога, не сазиваjући ни Председништво, а поготово не Скупштину САНУ, писмом подржао Платформу и понудио своjе услуге. То jе став само Извршног одбора коjи броjи пет чланова. Не зна се одговор чланства. У сваком случаjу тих пет чланова су на велика врата увукли целу Академиjу у политику. Ја сам врло критичан према начину на коjи се понаша наш Извршни одбор. На пример, председник САНУ Никола Хаjдин каже да неће да се меша у политику, а одлази на доделу Ђинђићеве награде, што jе награда jедне странке. Ниjе ли то његово политичко опредељење? Немам jа ништа против Ђинђићеве награде, али би председник САНУ требало сутра да иде и на доделу награде Радикалне странке или Напредне странке. Не можемо се играти – нећемо у политику, а када нам одговара, хоћемо.

Како процењуjете да ће се разрешити питање Космета?

– Као историчар не бих смео да се упуштам у то шта ће бити. Могу само да страхуjем од онога што би могло да буде. Али, с обзиром на политику какву водимо према Косову, слутим да нам се постепено одузима та териториjа. И да jе пут коjим смо кренули такав да, корак по корак, губимо ингеренциjе на КиМ. Наши политичари би морали да воде дугорочниjу и делотворниjу политику. Оштро критикуjу своjе претходнике, а кад дођу на власт чине то исто, можда и мало убрзаниjе. Таквом политиком се Косово и Метохиjа не може одбранити.

Имаjу ли мале државе могућност избора?

– Увек су велики одлучивали о малима. Питање jе за коjи брод ће мали везати своjу судбину да би прошли између Сциле и Харибде. Мудрост политичара jе да нађу таj пут. Ако не успеjу, онда су недорасли и нису способни да воде таj политички брод. Боjим се да смо се, везуjући своj брод за ЕУ, везали за оне за коjе нисам сигуран да ће нас извести из кризе, али ће нас уваљивати у све веће проблеме. У сваком случаjу, силе за коjе смо се везали иду у правцу да нам корак по корак одузму КиМ.

Јер, шта значи интегрисано управљање границама. То jе израз коjим се тражи начин да се призна државна граница. Попуштамо и прихватамо то као државну границу. А формалноправно ни у ком случаjу не смемо признати Косово и Метохиjу. Како jе могуће да наш председник Владе каже да ће Косову дати столицу у УН. Иначе, мислим да ниjе добро за политичара, ма о коме била реч, да се из дана у дан поjављуjе у jавности. Озбиљан политичар мора добро да размисли пре него нешто jавно каже.

Извор: СРБИН.ИНФО

 

Везане виjести:

ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ У диjалогу са епохом

ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: САНУ ЈЕ СВЕ МАЊЕ СРПСКА

ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ Издаjство jе у нашоj држави легализовано

 

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: