Василије Крестић и Мира Радојевић о геноциду над Србима

Пише: Zivorad Bundalo

У СКЦ „Свети Сава“ у Суботици је представљена књига академика Василија Крестића Геноцидом до велике Хрватске.

mira-radojevic-vasilije-krestic-genocidom-do-velike-hrvatske-700x430 — В. Крестић и М. Радојевић

У подужем уводном делу, пре него је говорио аутор књиге, проф. Мира Радојевић је између осталог рекла:

-Имамо овде књигу која се бави односима Срба и Хрвата и то може да напише само неко ко се тим проблемом бавио неколико деценија и ко је схватио да се проблеми не рађају преко ноћи.

… Имамо једну књигу која показује задивљујуће знање једног историчара, проткано кроз познавање историје током неколико векова. Једно зање историчара који је више деценија свог живота и стваралечког рада потрошо да разуме, ја бих рекла, најтежи проблем са којим се после косовско-метохијског питања или заједно са њим суочила српска нација, који је при томе имао довољно тог осећаја одговорности исвести да морал историчара мора да буде испред свега да не питајући за цену у тим истраживањима и резултатима истих изађе у јавност спреман да се суочи како је један песник рекао „са силама немерљивим“.

И да нам остави једну књигу са којом ћемо моћи много тога да научимо, која може да нам буде нека врста узора и дан нас подсети, можда се са мојим мишљењем многи неће сложити – Срби понекада лако заборављају – да ће ова књига бити ту да неке ствари не смемо заборавити.

Ова књига није оптужба, није ни осуда, она је једноставно збир научних знања и научних тумачења…

На крају предавања академик Василије Крестић је дао своје мишљење на питање да ли у будућности, у ЕУ, као заједници где и Срби теже, буду бољи односи са Хрватима.

– Сваки паметан човек би желео да буду добри односи, али будући да се они не одричу своје политике и својих политичких постулата из прошлости па и онога које је породио Туђман тешко је очекивати да ће се у нама блиској будућности било шта истински боље догодити између та два народа. Мене плаши то њихово тако антисрпско понашање које њих интегише, које њих обједињује, а заправо завађа нас до краја и граница које су неразмрсиве.