Vasilije Krestić – Genocidom do Velike Hrvatske

Piše: Jadovno 1941.

U susret kanonizaciji zločinačkog kardinala Stepinca, iz štampe je izašlo novo izdanje rasprodate kultne knjige Vasilija Krestića, Genocidom do Velike Hrvatske. Sinteza zločina nad Srbima kroz vekove!

U jednom od svojih najpoznatijih dela, akademik Krestić istražuje viševekovni suživot Srba i Hrvata, da bi pronašao korene genocida nad srpskim narodom u 20. veku. Njegova bespoštedna analiza hrabro imenuje krivce, upozorava na političku naivnost srpskog naroda i poziva na oprez u budućnosti.

Rekli su o knjizi:

Dragan Nedeljković:

„Posle genocida nad Srbima u vreme Pavelićeve NDH, i poslednjeg, u Tuđmanovo doba, nameće se pitanje: kako je taj grozni zločin bio moguć i zašto se desio? Vasilije Krestić smatra da se na to pitanje može odgovoriti samo ako se suživot Hrvata i Srba prati tokom poslednjih pet-šest stoleća, od petnaestog do pod kraj dvadesetog veka, od trenutka kad su se Srbi zatekli sa Hrvatima u istoj državnoj zajednici.

Krestićeve analize su minuciozne, uvek zasnovane na dokumentima. Omogućujući činjenicama da one govore, autor je osigurao punu naučnu objektivnost ovog svog dela. Istraživanja Krestićevih prethodnika ne odlikuje takva uzorna temeljitost: Vaso Bogdanov je mržnju Hrvata prema Srbima, pa i genocid, objašnjavao šestojanuarskom diktaturom kralja Aleksandra Karađorđevića. Drugim rečima Srbi su najkrivlji za hrvatsku mržnju i njihove porive za osvetom – tumačenje krajnje neuravnoteženo, jednostrano i nepristrasno. Temeljitost pokušaja Dušana Popovića samo je prividna: on pokušava da dokaže da Hrvati nisu čisti Sloveni nego su pomešani sa divljim Azijatima, pa je genocidnim radnjama nad Srbima došla do izražaja, zločinima sklona, azijatska krv.“

Radoš Ljušić:

„Vaskrsavanje hrvatske države, posle osam i po vekova, praćeno je do tada neviđenim zločinom na balkanskim prostorima – masovnim istrebljivanjem Srba. Ova knjiga pokušava da da odgovor na pitanje „kako je takav zločin bio moguć i zašto?“ Autor je istakao u predgovoru da je „osećao neodoljivu potrebu da napiše ovu knjigu“, za dobrobit svog naroda i za zadovoljenje svoje naučne savesti. … Krestić je probrao i izneo najvažnije momente koji su vodili srpsko-hrvatskim sukobima. Istakao je da su mnoge pojave zasluživale posebne studije pa se stoga ograničio samo na to da na njih ukaže.

… Pisana jezgrovito, potkrepljena brojnim izvornim podacima prvog reda, nevelika obimom, a posvećena suštinskom pitanju odnosa dvaju „bratskih naroda“, knjiga akademika Krestića morala bi da služi kao opomena za trezvenije, hladnije i realnije sagledavanje srpsko-hrvatskih i jugoslovenskih dobrih i loših strana, a iznad svega naših zabluda.“