Усташка иницијатива широм Хрватске

Не зна се коjи пут од осамостаљења, а први пут од уласка у Европску униjу, Хрватска jе у позициjи да онима око себе, ваљда jе и неко у Европи заинтересован, покаже колико jе то друштво отпорно на мржњу, усташтво, фашизам. Разуме се, у питању jе однос према Србима, таj вечити лакмус папир за утврђивање степена толеранциjе Хрвата.

Било би и неправедно и нетачно констатовати да су Хрвати као нациjа нетолерантни, ксенофобични, да припаднике других нациjа и религиjа не подносе. У Хрватскоj jе то све код већинског народа присутно, али под условом да у тоj причи нема Срба. Ако их има, све се мења: нема више толеранциjе, бриге о мањинама, суживота… или то можемо да региструjемо код малог броjа људи, углавном одраниjе познатих по борби против фашизациjе хрватског друштва.
ЛИНИЈА ПУНЕ МОБИЛИЗАЦИЈЕ
Да, ниjе тешко одгонетнути, ради се о широкоj инициjативи да се у Хрватскоj забрани употреба ћирилице у местима где Срби нису апсолутна већина. Мало где jесу, с обзиром да их jе баш ова и оваква држава Хрватска етнички очистила; скоро пола милиона Срба протерано jе из Хрватске од 1990. до 1995. године, закључно с „Олуjом“, при чему ваља имати на уму да jе последњих година настављен притисак, сличан овом са ћирилицом, да се и преостали Срби (по попису, има их 186 хиљада) пребаце с друге стране Дрине, Дунава, Саве, свеjедно куда, само да их нема у Хрватскоj. Све jе у овоj свежоj причи почело у Вуковару. Тамо jе пре две године основан „Стожер за одбрану хрватског Вуковара“ с циљем да се на зградама државних установа забрани истицање табли са ћириличним натписима. То jе у Вуковару постало питање живота и смрти. На томе jе Милановићев СДП пре четрнаест дана у Вуковару изгубио локалне изборе, предавши власт ХДЗ-у. То jе линиjа пуне мобилизациjе Хрвата у Вуковару и целоj Хрватскоj. „Стожер“ jе искористио уставну могућност и организовао потписивање инициjативе да се распише референдум о ћирилици, да хрватски народ, како веле, одлучи хоће ли или неће ћирилицу на зградама своjих, хрватских институциjа. Може, кажу ови из „Стожера“, тамо где су Срби већина. А где су то већина? У неким малим варошицама, с две, три хиљаде становника и селима у коjима старчад чека судњи дан.
Елем, „Стожер“ jе у врло кратком року сакупио преко 600.000 потписа широм Хрватске, предао их у Сабор и пре два дана та наjвиша адреса хрватске државе нашла се пред законском обавезом да одлучи шта ће са инициjативом неоусташиjе из вуковарског „Стожера“. Будимо реални: „Стожер“ води акциjу у оквирима позитивних закона, потписи су, утврђено jе, валидни, Устав Хрватске jе jасан и референдум jе морао да се распише. Али, Зоран Милановић зна да би таj референдум прошао, да би већина Хрвата заокружила одредницу код питања коjе забрањуjе ћирилицу и да би у том случаjу свако са стране, или унутар хрватског друштва слободно могао да каже да jе Хрватска профашистичка, шовинистичка држава. Упркос чињеници да сам Милановић то ниjе. Напротив, али то у овом случаjу ништа не значи. Пре неколико месеци Милановић jе jавно саопштио да референдума о ћирилици неће бити све док jе он на месту премиjера. Зато jе у прошли уторак некако успео да обезбеди већину у саборскоj процедури за одлуку да инициjатива усташа из Вуковара, пре референдумске провере, прође Уставни суд Хрватске. Милановић се нада да су тамо разумни људи, да ће спустити рампу и поништити опаку работу црнокошуљаша из „Стожера“.

РЕЧИТО ЋУТАЊЕ
Да се овде неко не побуни због квалификациjе, да нам не замери због „тешких речи“, подсетићу да припадници „Стожера“ не криjу симпатиjе за Независну Државу Хрватску, да су склони величању усташког периода а на краjу краjева, на споменутоj расправи о њиховом захтеву, у Сабору, добили су могућност да са галериjе посматраjу расправу и гласање и ту прилику искористили су да се поjаве у црним маjицама. Као, у великоj су жалости. Нема то, jе л‘ да, никакве везе са црнокошуљашима Јуре Францетића. Овде jе све jасно од самог почетка. Ради се, да цитирам Игора Мандића, о фашизму и усташтву. Ништа ново за Хрватску, стару и нову независну државу, навикло се, отприлике знамо и како ће да се оконча, али сада разара уши то страшно ћутање хрватског културног, интелектуалног друштвеног слоjа. Осим споменутог Мандића и понеког хрватског новинара, сви ћуте. Хрватска, она урбана, пургерска, самозвано европска, антибалканска, поново затвара очи и уши пред мржњом коjа попут магле прекрива хрватско тло.

Сви ћуте: Хрватска академиjа знаности и умjетности, Матица хрватска, Хрватско друштво књижевника, Загребачко свеучилиште, одраниjе познати хуманисти, борци за људска права, независни интелектуалци… Мук. Говори Игор Мандић и трпи увреде при сваком изласку на загребачке улице; пљуjу га, псуjу му маjку, тераjу га у Београд… Ово што се сада догађа у Хрватскоj руши последње танке стаклене зидове коjи ту земљу деле од велике, међународне срамоте. Ако тога jош има. Знамо одраниjе да Хрватска може да ради шта хоће, да има великог, моћног заштитника у Европскоj униjи, истог оног коjи jе ултимативно разорио бившу Југославиjу, али тешко jе било поверовати да ћемо доћи у ситуациjу да само jедан jедини човек у хрватском друштву − споменути Мандић − jавно говори да ће Хрватска, у случаjу одржавања референдума о ћирилици (исход jе потпуно известан) добити предзнак фашистичке државе, земље утемељене на мржњи и локалном специjалитету коjи се зове усташтво. Истини за вољу, против идеjа „Стожера“ jавно се изjаснио и Стипе Месић казавши да се ради о инициjативи из мржње према Србима. При томе jе подсетио да теза „Стожера“ да ћирилицу треба забранити у Вуковару и другде широм Хрватске „jер jе под ћирилицом србочетничка ЈНА разарала Вуковар“ не стоjи, пошто ЈНА, казао jе Месић, ниjе користила ћирилицу, односно у ЈНА jе службено употребно писмо била латиница. Али, кога то више интересуjе. У односу Хрвата према Србима истина никада ниjе ни статирала, камоли да jе имала некакву значаjну улогу.

УНУТАР ХРВАТСКИ ОБРАЧУН?
Пре одређеног времена разговарао сам с jедним хрватским интелектуалцем средњих година, прилично либералних ставова, и суочио га са гореизнетом дилемом: зашто напредна Хрватска ћути, зашто се повлачи пред мржњом, фашизациjом друштва, усташтвом коначно? Нисам чуо ваљан одговор. Он сматра да то jесте демонстрациjа мржње према Србима, али веруjе да ће, на краjу, интервенисати неко из Европе и дати влади Хрватске, ко год да буде на њеном челу, задатак да ситуациjу реши брзим и ефикасним одлукама. Лично, не веруjем у такав развоj догађаjа. И даље сам склон мишљењу, изнетом на овим страницама више пута, да ће Хрватска, кад-тад, морати да прође отворени сукоб (унутар хрватства) између усташа и противника те страшне идеологиjе. Без реметилачких фактора и мешања са стране. Усташтво jе никло на мржњи према Србима, на тоj мржњи хранило се и опстаjало стотину година, у Другом светском рату доживело егзалтациjу, врхунац остварења била jе идеjа праваша, старчевићеваца, коjи су проводили систематски, прецизно осмишљен геноцид над Србима; усташтво jе, да се ми не лажемо, било погонско гориво хрватских маса у време распада Титове Југославиjе, стварања садашње хрватске државе.
О томе данас отворено говоре и неки хрватски интелектуалци али ни они сада, кад треба, кад jе неопходно, немаjу снаге, смелости да изађу и jавно кажу да Хрватска инициjативом из Вуковара оживљава Павелићеве идеjе. Урадиће то, вероватно, кроз десет, двадесет година. Сачекаће, а онда ће се згражавати над примитивизмом „малог диjела хрватског друштва“ и опет у причу вратити Крлежину тезу о два камиона усташа придошлих у Хрватску из затуцане Херцеговине. Где су линиjе могућег унутархрватског сукоба? Као што сада траже протеривање ћирилице и тиме потпуно брисање српских трагова у Хрватскоj, неоусташки идеолози кренуће на оно што жаргонски зовемо „хрватска левица“. Тражиће брисање свих антифашистичких трагова у Хрватскоj и уређење хрватског друштва у складу са друштвеним концептом НДХ. До тада ће српско питање у Хрватскоj бити у потпуности решено (Срба тамо бити неће) и судар унутар хрватства биће неминован. Додатно и стога што се у таквим околностима противљење усташтву неће третирати као просрпска делатност, како се сада доживљава. Дакле, могло би се рећи да jе обрачун са ћирилицом у Хрватскоj нека врста увода у унутархрватски обрачун великих размера.

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Интермагазин