Усађивање у хрватску свијест постојање логора Јасеновац

Европа настоjи да хрватском друштву, у свакодневноj примjени кованице евра са мотивом Јасеновачког цвиjета, полако усади у свиjест постоjање логора смрти Јасеновац, насупрот оних коjи негираjу злочин, сматраjу у  jевреjскоj невладиноj организациjи  Маргелов институт из Загреба.

“Свакако да jе споменик са мjеста концентрационог логора неуобичаjен као ликовно рjешење за нумизматику, али ми сматрамо да Европа настоjи да хрватском друштву посредством новца за свакодневну употребу усади у свиjест мемориjу на концентрациони логор, коjи Хрвати невољно или у потпуности не прихватаjу као мjесто геноцида, односно не прихватаjу одговорност за злочине коjи jе тамо усташки покрет починио у име хрватског народа”, речено jе Срни у Маргеловом институту.

У овом институту сматраjу  да jе Европа  уочила да jе нова Хрватска, узимаjући  куну за званичну монету коjа jе  била у употреби у  усташкоj  НДХ,  кренула у ревизиjу историjе.

“Када Хрватска прихвати евро као платежно средство биће коначно риjешена баласта одиjума крвавог новца оставштине jедне фашистичке творевине, те ће jоj се са кованицом Јасеновачког цвиjета полако у свакодневноj  примjени усађивати у свиjест постоjање логора смрти Јасеновац, насупрот оних коjи негираjу злочин”, наглашаваjу у Маргеловом институту.

У тоj невладиноj организациjи увjерени су  да ће против ове кованице устати сви хрватски проусташки елементи, што jе наjбољи доказ да jе Европа понудила адекватну сатисфакциjу за све оне преживjеле припаднике српске, ромске и jевреjске  заjеднице коjима jе куна свакодневно производила мучнину евоцираjући НДХ монету.

“С нама се слаже и српски интелектуалац проф. др  Светозар Ливада коjи са одобравањем прижељкуjе ову кованицу”, кажу у Маргеловом институту.

Маргелов институт jе невладина организациjа jевреjске националне мањине у Хрватскоj. Уско сарађуjе са Центром Симон Визентал из Јерусалима и Институтом за истраживање Јасеновца из Њуjорка.

“Двери српске” обjавиле су на свом саjту фотографиjе узорака сериjе кованог “хрватског евра”, коjи jе посвећен уласку Хрватске у ЕУ 2013. године, када сериjа и треба да уђе у оптицаj.

Узорци су, како се наводи,  ковани у 1 000 примjерака у Европскоj централноj банци са сjедиштем у Франкфурту на Маjни.

Под именом сериjе “биљни и животињски свиjет Хрватске”, на полеђини новчића од 10 центи налази се  споменик  у Јасеновцу, наjвећем концентрационом  логору фашистичке НДХ гдjе jе на наjсвирепиjе начине уморено више од  750 000 Срба, Јевреjа, Рома и других.

Извор: