Uranijum i danas ubija heroje sa Kosmeta

Formiranje nacionalne laboratorije za ispitivanje posledica agresije konačno će utvrditi punu istinu o NATO bombardovanju. Rak desetkovao pripadnike Treće armije. Dosad se ćutalo o „mirnodopskom stradanju“

Okupljanje Kolegijuma komandanata nekadašnje Treće armije, Prištinskog i Niškog korpusa, koje je zakazano za 7. oktobar u Nišu, počećemo minutima ćutanja za pale i umrle drugove. Na skupu preživelih starešina iz sveg glasa ćemo podržati državnu inicijativu za formiranje Nacionalne laboratorije za istraživanje posledica NATO bombardovanja 1999. Jer, naš stroj je desetkovan posle rata. Na stotine oficira i vojnika umrlo je od najtežih bolesti u ovih 18 godina, a da se o tome organizovano i gromoglasno ćutalo – ovo je komentar pukovnika Milutina Filipovića, nekadašnjeg komandanta Prištinskog garnizona na najnovije informacije iz Beograda.

O velikom procentu obolevanja boraca nekadašnje Treće armije od najtežih bolesti do sada se nije govorilo javno. Uglavnom su o tome stari ratnici pričali između sebe i na sahranama na kojima su se okupljali. A priča je strašna.

– Prvi iz Korpusa umro je pukovnik Lovre, moj šef obezbeđenja tokom rata na KiM. To je bilo odmah po okonačanju agresije. Dobio je rak pluća koji ga je odneo za dvadeset dana – sećao se general Nebojša Pavković, sada u finskom zatvoru, prilikom razgovora za „Novosti“. – Posle njega od agresivnog raka pluća preminuo je general Negoslav Nikolić, iz Niškog korpusa, a zatim je obolelo i nekoliko mojih neposrednih pratilaca, pripadnika Specijalnih jedinica. Meni je na VMA 2002. operisan karcinom na bešici a sledeće godine odstranjena mi je štitasta žlezda.

General Pavković se odlično seća kada je prvi put bio na mestu dejstva aviona A-10, iz koga su bacane uranijumom obogaćene bombe. Bilo je to 3. aprila kod sela Reljan na jugu Srbije.

I „drugi“ vojnik Treće armije, general Vladimir Lazarević, oboleo je u isto vreme. Imao je čak četiri operacije, dve u Beogradu i dve u Holandiji.

– Mom ocu kancer se prvo pojavio na koži noge i dva puta je morao na intervenciju – govori Milan Lazarević, lekar specijalista u niškom KBC. – Otac i ja smo uvereni da je oboleo od posledica bombardovanja. Dva puta je operisan u Hagu, na licu, a potom kod kičme. Važno je da je sada kod kuće i da mu je nega dostupna.

General Božidar Delić sedam godina vodi borbu sa najtežom bolešću. Njegova kasarna u Prizrenu za 78 dana bila je 148 puta na udaru.

– Danas mogu da kažem da je svaki avion A-10 koji je gađao osiromašenim uranijumom pogodio, od toga se i danas umire – govori Delić. – Meni je 2010. otkriven rak debelog creva, a kada su me lekari „otvorili“ shvatili su da je bolest metastazirala. Usledio je niz operacija na plućima, čak šest. Nikad niko ranije u mojoj familiji nije imao rak.

General svedoči da su njegovi vojnici bili upoznati sa efektima uranijumske municije, ali niko nije očekivao da će biti tako široko korišćena. Umesto sa 1.200 metara, avioni su gađali sa većih visina i nije ih bilo briga što promašuju.

– Događalo se da naši vojnici odu do mesta dejstva da vide šta je „promašeno“ i da uđu u radioaktivni oblak – govori Delić.

Za „Novosti“ tvrdi da je „Mapa dejstva NATO“, koju je VJ dobila 2001. iz Brisela, samo delimično tačna. Seća se da su, recimo, rejon Budakovo, tačnije Bukovu glavu, gde je bio repetitor za vezu, gađali desetinu puta uranijumskom municijom, a tog lokaliteta – nema.

Pukovnik Vlatko Vuković, junak sa ratišta kod Đakovice, komandovao je bataljonom koji je često bio na meti bombardera. Slabost je počeo da oseća još u maju 1999. a do juna je sa 72 kilograma spao na 50. Ipak, nije napuštao jedinicu da bi 2002. morao u penziju. Više nije mogao ni da hoda. Lekari do danas nisu uspeli da dijagnostikuju bolest, a on jedva hoda i teško govori.

– Svi moji lekari su svesni da sam oboleo od posledica ratnih dejstava, ali pošto me nije „pogodilo zrno“ vele da nemaju zakonskih mogućnosti da mi napišu odštetu. Strašno je šta smo preživeli. Još je strašnije što se najčešće viđamo po bolnicima. Kada sam na VMA 2008. sreo svog vojnika Rajana Ilića, koji je oboleo od limfoma, plakao sam – govori Vuković.

Priča o Malčanskom odredu, jedinici koja je na prevoju Dulje bila izložena udarima radiaktivne municije, u Beogradu je gotovo nepoznata. Nekih 40 seoskih grobalja krije strašnu tajnu. Pre smrti u 48. Ljubiša Ivković iz Prekonoge je pričao:

– Kad su me otpustili sa ispitivanja u bolnici u Sremskoj Kamenici rekli su mi: „Idi kući, za tu bolest nema leka!“ Još na ratištu dobio sam visoku temperaturu. U Prištini su mi dali 17 injekcija, snimili pluća. U bolnici su otkrili da imam vodu u plućima, i da mi je celo krilo uhvatio tumor.

Slična je bila i sudbina Dragana Stevanovića (26), bravara iz Donjeg Dušnika, člana istog odreda. Po povratku sa ratišta malo je spavao i jeo, žalio se na glavobolju. Krajem avgusta 1999. hitno je operisan na Neurohirurškoj klinici u Nišu, gde mu je odstranjen tumor mozga veličine devet santimetara. A onda je pao u komu. Drugi put je operisan u aprilu, a umro je 10. juna 2000. godine.

SLUČAJ RADOJKA PAVLOVIĆA

RADOJKO Pavlović, fizičar iz Vinče koji je vodio tim za vađenje municije od osiromašenog uranijuma u RS i na jugu Srbije, 2003. se naprasno razboleo i preminuo od raka plaća. Njegova supruga dr Snežana Pavlović, takođe fizičar iz Vinče, sluti da je Radojko žrtva svog posla.

Kako je pre nekog vremena ispričala za „Novosti“, najviše joj smeta kada od kolega čuje da joj je muž bio pušač i da ga je to ubilo. Kako su „Novosti“ pisale 2003, čak tri radnika preduzeća „Vodovod“ iz Vranja koji su radili na ograđivanju rejona Pljačkovice, gde je NATO posejao municiju od osiromašenog uranijuma, preminulo je od kancera.

UTVRDITI POSLEDICE NATO BOMBARDOVANjA

PRVI koraci ka utvrđivanju posledica NATO bombardovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu u Srbiji su učinjeni – inicijativa stotinak stručnjaka različitih profila da se formira koordinaciono telo i nacionalna laboratorija kako bi se ispitivale posledice agresije iz 1999. godine dobila je podršku predsednika Srbije, potvrdila je načelnica Klinike za neuroonkologiju KCS, i član Inicijativnog odbora Danica Grujičić.

Početkom oktobra ministri zdravlja i životne sredine Zlatibor Lončar i Goran Trivan održaće zajednički sastanak sa članovima inicijativnog odbora o daljoj realizacija ove ideje.

Autor: Dragan Vujičić

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Danica Grujičić: Utvrditi posledice NATO bombardovanja i razmisliti o tužbi

BBC: Bombardovali smo Srbiju osiromašenim uranijumom …

NATO uranijum bačen na BiH i SRJ kao 170 bombi na Hirošimu …

Strah od raka oterao u tuđinu | Jadovno 1941.