Unuk komandanta Aušvica: Za poštovaoce lika i dela moga dede mogu samo da kažem da su moroni

Rajner je suprotnost onoga što je bio njegov deda i jedan je od vodećih boraca za pravdu za žrtve Drugog svetskog rata

Kada pogledam svet danas sa žaljenjem mogu da konstatujem da ništa nismo naučili iz prošlosti u da je krajnje vreme za delovanje, jer ultradesničarskesnage jačaju širom Evrope, upozorava unuk ozloglašenog komandanta Aušvica Rudolfa Hesa, Rajner.

Istorija nacizma pamti dva Rudolfa Hesa. Jedan je bio Rudolf Hes (Rudolf Hess) Hitlerova „desna ruka“, dok je u istoriju zločina upisan i Rudolf Hes (Rudolf Höss) kao čovek koji je najduže komandovao zloglasnim Aušvicom.

Rajner je unuk ovog drugog.

„Za današnje neonaciste i desničare, poštovaoce lika i dela moga dede, mogu samo da kažem da su moroni. Kako drugačije nazvati obožavaoce jednog koljača“, rekao je Hes u intervjuu za Danas.

Rajner je suprotnost onoga što je bio njegov deda i jedan je od vodećih boraca za pravdu za žrtve Drugog svetskog rata.

Porodica je, piše Danas, od Rajnera dugo krila ko mu je deda, sazanao je kada je postao tinejdžer. Sa 15 godima pobegao je od kuće jer nije mogao da se pomiri sa tim, kao ni sa činjenicom da su njegovi najbliži negirali Holokaust.

Sa 39 godina doživeo srčani udar i pao u komu. Napokon što se oporavio počeo je da se bavi istraživanjem nacističkih zločina. Na čelu je organizacije „Footsteps team“ koja okuplja potomke nacista koji su se suočili sa zločinima predaka.

Govoreći o bremenu koje nosi ističe da mu u početku nije bilo lako, posebno zbog toga što je u porodici deda bio hvaljen i veličan.

„Moja baba nije smatrala da je deda išta kriv niti je mislila da to što je učinio zločin. Ali to je bilo normalno i uobičajeno razmišljanje u svim porodicama čiji pripadnici su činili zločine“, ispričao je Hes i dodao da je njegova baba pokušala da uči i oblikuje svoje potomke u duhu ideologije nacionalsocijalizma.

„Trebalo mi je 30 godina da naučim da nosim to breme i počnem da živim sopstveni život. Imam snage da se nosim sa tim teretom na suprotan način od onog na koji to čini ostatak moje porodice. Tako da sam za njih posao izdajnik“.

On ističe da ne može da oprosti dedi, babi niti ocu.

„Nije bilo pošteno sa njihove strane da nam prenesu teret krivice i ostave nas da živimo s njim. Kao otac, imaš obavezu prema deci, a ona se odnosi i na ovakve stvari. Pritisak porodice, laži i negiranje činjenica, nisu mi doneli ništa dobro. Istina je samo jedna. Varvarska, neljudska dela počinjena u ime režima, a praćena zaslepljujućom mržnjom predstavljaju nešto što nikada neću razumeti. Izgovor mog dede ‘zapovest je zapovest’, kako bi opravdao svoje postupke, jednostavno ne prolazi.“

Izvor: NEDELjNIK