Umro je Mirko Kupres

Vremenom smo dobili još teka tako da smo imali za svaki predmet po jednu. Imao sam i jednu svaštaru koju sam nosio svaki dan. Dobivali smo i neke torbe, materijala kao od celte. Imale su uprte, ali ne i preklop pa su bile otvorene. Učili smo marljivo, većina za trpezarijskim stolom, a neki u spavaonici. Nismo smetali jedni drugima. Svaki dan je dolazio netko od profesora koga smo mogli pitati za nejasne stvari. Oni su nam puno pomagali. Nekad su, ako ih nismo dobro shvatili, ponavljali cijele lekcije. Svi oni su nam bili kao stariji drugovi pa smo ih voljeli. Poslije jednog ručka, saopštena nam je tužna vijest da je u Subotici umro Mirko. Tamo će biti i sahranjen. Nasta tajac. Svi smo plakali i žalili ga na svoj način. Jednima je bio vršnjak iz istog sela, sa nekima je išao u isti razred, nekima je bio rodbina… Sa mnom se prehladio one noći u vagonu pred Pečuhom.

< Došle su mama i Jovanka                                                       Sadržaj                                       Probijen je Sremski front >