УКУПНО СТРАДАЛО ОКО 98 000 ЛИЦА

САРАЈЕВО, 2. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Истраживачко-документациони центар БиХ /ИДЦ/ до сада jе регистровао око 98 000 жртава страдалих у протеклом рату, од коjих су 55 одсто воjници, а 45 одсто цивилно становништво – међу убиjеним jе око 64 000 Бошњака, 24 900 Срба, 7 700 Хрвата и око 500 „осталих“.

Директор ИДЦ-а Мирсад Токача каже да оваj броj jош ниjе дефинитиван, jер се истраживање наставља, али тврди да он неће прећи 100 000 убиjених, укључуjући и око 500 грађана БиХ коjи су страдали 1991. године на ратиштима у Хрватскоj и Словениjи.

Код Бошњака jе страдало више од 33 000 цивила и 30 000 воjника, код Срба нешто више од 4 000 цивила и скоро 21 000 воjника, а код Хрвата 2 100 цивила и 5 600 воjника. Међу припадницима осталих народа страдало jе 370 цивила и нешто више од 100 воjника.

„Истраживања смо радили по општинама, а интересовала нас jе и национална структура страдалих. Наjвише жртава регистровано jе у Сараjеву: 13 756, а затим у Сребреници, Приjедору, Зворнику, Братунцу, Фочи, Власеници, Мостару, Добоjу, Вишеграду, Бањалуци, Брчком и Рогатици“, рекао jе Токача у интервjуу Срни.

Он каже да jе – на основу прикупљене документациjе о свакоj жртви, затим контаката са породицама, медицинске документациjе о утврђеноj смрти жртве, те других извора утврђено да jе у Сараjеву (у оба диjела града) страдало 8 400 воjника и 5 600 цивила. Међу страдалима jе 9 499 Бошњака, 3 597 Срба, 749 Хрвата и 166 припадника других народа.

У Сараjеву jе наjвише страдало бошњачких цивила – 69,58 одсто од 5 600 укупно регистрованих. Слиjеде жртве српске националности: 20,22 одсто, те 7,83 одсто Хрвата и 2,37 осталих.

Наjвише укупно страдалих воjника и цивила регистровано jе у сараjевским општинама Нови Град – 3 151, Ново Сараjево – 1 924, непознатоj општини у Сараjеву – 1 877, Илиџи – 1 554, општини Центар – 1 551, општини Стари Град – 1 152, Вогошћи 711, Хаџићима – 635, Илиjашу 530, Палама 474, те Трнову 352.

„У нашем послу имали смо великих проблема са броjем жртава, jер многи користе потпуно неаргументоване и неутемељене броjеве страдалих. Као да имате неку врсту такмичења ко ће обjавити већи броj жртава и тиме потврдити да jе злочин био већи, што jе апсурдно. Тиме се само узнемирава jавност“, казао jе он.

Токача сматра да jе претjеривање у броjу убиjених, силованих, као и заточених лица „дио менталитета и неког покушаjа да се броjевима ствари направе горим него што jесу, а оне су саме по себи грозне“.

Он каже да низ такозваних организациjа жртава, коjе су нериjетко под покровитељством власти и у њиховим рукама, лансираjу неистине и неутемељене податке о броjу страдалих.

Токача jе у интервjуу Срни закључио да многе од тих организациjа не би ни опстале да не служе као портпароли владаjућим елитама коjе их финансираjу за њихово дjеловање.

„Грађани су веома осjетљиви када игноришете њихову жртву, без обзира коjоj етничкоj или социjалноj групи припадаjу. Наш `Босански атлас ратних злочина`, у коjем се налазе подаци по тачкама збивања догађаjа, jош дуго ће се попуњавати, jер смо урадили тек петину посла. То jе дуготраjан посао, а нама ниjе циљ да било шта изоставимо“, каже Токача.

Он тврди да jе низ такозваних организациjа жртава, коjе су нериjетко под покровитељством власти и у њиховим рукама, лансираjу неистине и неутемељене податке о броjу страдалих.

Токача jе незадовољан због успореног процеса ексхумациjе несталих лица, поткрепљуjући то скромним резултатима коjе jе Институт за нестала лица БиХ остварио у прошлоj години.

„Породице жртава очигледно нису задовољне темпом коjим се то ради, а вриjеме им не иде на руку. Институт jе умjесто професионалног односа унио етнички принцип коjи се брзо претвара у политизациjу. Иду на то да се копаjу Срби, Бошњаци, Хрвати, а не жртве коjе су убиjене или сакривене“, рекао jе Токача.

Он jе закључио да људи коjи раде оваj посао мораjу бити на „свакоj врсти дистанце“, те да чак не би смjели бити ни чланови неке политичке странке.

Према његовом мишљењу, то jе jедини начин да не компромитуjу посао коjим се баве.

Разговарала: Вера БУГАРИН

Извор: