Уградили и срце у светињу

Племенити гест Крајишника из Сиднеја, који су недавно послали донацију од 1.030 долара за подизање спомен-обележја у Банстолу на Фрушкој гори, био је и повод да наше београдско Дописништво још једном посети Бранко Симоновић, председник Удружења грађана Клуб свих генерација са Банстола, који је покренуо иницијативу за изградњу цркве, како би тај дар преузео.

На нашу част и задовољство стигао је у друштву Милене Чанковић, родом из Средње Горе код Удбине, која данас живи у Швајцарској, даме која је свој првенац, књигу „Дивани личких споменика“, посветила крајишком народу, свим несталим, убијеним, упокојеним и расејаним по белом свету.

И не само то, јер ће сав приход од ове књиге писане на изворном језику личког краја бити уложен у подизање спомен-обележја на Банстолу, прве и за сада једине цркве Благе Марије, посвећене жртвама злочиначке акције „Олуја“.

Ништа без Сиднеја

– Ништа од свега не би било могуће да нисмо имали тако велики одзив донатора широм света. Посебно из Аустралије, попут породице Драгичевић, која је донирала 8.100 евра, и људи који су између осталог први дали свој прилог за изградњу храма, тачније за звона. После нам се јављало све више људи који су подржали ту идеју. Ми се овом приликом, још једном, свима од срца захваљујемо, баш као и Крајишницима из Сиднеја који су сада послали донацију за изградњу храма. Без њихове подршке ништа од свега тога не би било могуће – казао је Бранко Симоновић.

Како су нам појаснили, са изградњом храма се креће крајем марта и неће се стајати, јер је прикупљено довољно средстава да се све уради по већ зацртаној замисли.

– Храм ће се простирати на 300 метара квадратних, по узору на цркву Светог Николаја у Софији, биће врло мале модификације лукова. Ми смо само покретачи ове идеје, а њен даљи развитак преузео је владика Василије на себе. Он је и ангажовао фирму која ће изводити радове. Ми смо у почетку желели да направимо једну малу цркву на том специфичном простору, насељу избеглица, која ће бити заједнички именитељ свих нас из Крајине, Лике, Далмације, Косова и Босне, да то буде први симбол насеља. И ако желимо да то буде посећено место, да буде посвећено жртвама „Олује“, јер не постоји ниједна таква црква – каже Симоновић.

Он додаје да ће то бити јединствена црква по више основа, јер ће то бити прва Црква оптужница, да говори како Срби нису успели да се изборе за правду и да за злочине учињене према Србима нико није оптужен.

Наставак турнеје

Турнеја Милене Чанковић се наставља. У плану су нове посете и промоције током новембра на далеком континенту, па ће сви који желе моћи да виде и чују Милену. Оно што је и најважније, то је да ће се 3. јуна открити споменик на Банстолу, Крајишком народу, чему ће присуствовати велики број људи широм света. Све је припремљено за тај догађај, па и музички угођај групе Тромеђа из Книна, који са нестрпљењем сви очекују.

Затим се родила и спонтана идеја да то буде и Путинова црква, за шта нисмо имали довољно новца.

Схвативши величину те идеје, владика Василије је одлучио да купи већи плац, на много лепшем месту, и то на самој капији свете Фрушке горе, у насељу Чортановци, али то више неће бити само црква нити само Путинова црква, како је народ прозвао, већ је одлучено да се изгради већи и постојанији храм и да то буде спона пријатељства српског и руског народа. Исто тако, на том месту неће бити изграђена само црква већ читав комплекс, конак и један завичајни дом Крајишника.

Да то буде светски центар Крајишника и једино место које ће их све повезивати. Све то биће симбол помирења, 6. личке, Ђујићеве дивизије, и остатка Србије.

ПОЗИВ ДОНАТОРИМА

Ако желите да се укључите у неку од акција Хуманитарног моста, јавите се на мејл адресу: hmost@frvesti.com. Добићете адресу и број телефона породице којој желите да помогнете и договорити се са њима о начину доставе донације. Информације можете да добијете и од новинара Хуманитарног моста на: +381 11 31 93 771 и +381 11 31 90 924.

Крајишка суза за све погинуле

Поред богомоље биће подигнуто и спомен-обележје свим погинулим и несталим у рату 1990-1995, које ће се звати Крајишка суза. И то само захваљујући племенитости Милене Чанковић (49) из Шафхаузена, чија је књига направила прави бум међу нашим људима, па је прикупљено довољно новца за цело спомен-обележје.

– Куриозитет моје приче је свакако и то што сам са десет година отишла да живим са породицом у иностранство, али нисам заборавила наш лички говор, па сам на аутентичном личком језику и написала причу коју сам посветила нашим жртвама. Ја сам отишла из Лике, али она као ни Крајина никада нису отишли из мене, поготову у тим тешким годинама, јер сам увек знала да припадам том народу и да не желим то да заборавим, као што ни мојој деци нећу дати да забораве. И то је народ и осетио. Кроз све моје промоције широм света. Поверење људи стицала сам још током деведесетих, када сам и почела да се бавим хуманитарним радом. Све без пара и динара, како год шта да сам добијала, то сам и поклањала онима којима је потребно. Тако је и кренуло са књигом јер су ми људи кад им пошаљем књигу слали много више новца од цене саме књиге. Ја то све чувам. Скоро су ме позвали да гостујем и у Аустралији и тамо сам за две вечери успела да прикупим 30.000 долара за целу ову нашу причу. Такорећи, малтене смо прве вечери имали сав новац за споменик. То је било заиста невероватно. Пуна сам утисака, толико да ћу највероватније у скорије време написати књигу и о путу прве књиге. Тако да настављам даље – испричала је Милена Чанковић, која себе доживљава као народног приповедача.

Аутор: К. Недељковић, фото: М. Каровић

Извор: Вести онлине

Ознаке: Милена Чанковић, Крајишници, Банстол, изградња храма, Сиднеј

Везане вијести:

Личанка диже споменик палим Крајишницима | Јадовно 1941.

Знамење палим Крајишницима | Јадовно 1941.

Бања Лука: Промоција књиге „Дивaни личких спoмeникa …

Крајину воле, а Лику у срцу носе | Јадовно 1941.