Убице породице Олујић не желе да плате одштету

Убице које су у фебруару 1992. године у мјесту Церна у Хрватској измаскрирале српску породицу Олујић не желе да плате одштету и тврде да хрватско Министарство одбране крије документе који откривају двоструку линију командовања током посљедњег рата.

Према наређењу Tомислава Мадија, Марио Јурић, Зоран Поштић и Давор Лазић обукли су униформе ЈНА да би их Олујићи пустили у кућу, а онда их изрешетали и покупили све вриједне ствари.

Јурић и човјек којем се зна само надимак „Босанац“ убили су петнаестогодишњу Милену Олујић и њеног дванаестогодишњег брата Марка, те њихове родитеље Радомира и Аницу.

Радомир Олујић, који је био шеф самопослуге у Церни, погођен је са десет метака. Шест пројектила погодило је Аницу Олујић, а исто толико хитаца било је смртоносно за њеног брата Марка.

Починиоци су ухапшени тек у августу 2006. године. Истрага против њих покренута је годину дана раније, након што је Стојанка Олујић, Радомирова мајка, проговорила у емисији „Латиница“ на ХРТ-у о судбини сина и његове породице и пријетњама које добија.

Починиоци су добили мале казне за вишеструко планирано убиство – Мади је правоснажном пресудом, која је изречена 2008. године након процеса на Жупанијском суду у Вуковару, кажњен са 15 година затвора, Јурић је добио 12 година, а Поштић и Лазић по седам.

Случај је ових дана поновно актуализован. Они би требали да Министарству одбране Хрватске врате 350.000 куна /око 47.314 евра/, колико је држава, са судским трошковима, морала да исплати Стојанки Олујић, мајци убијеног Радомира.

Министарство одбране је тужило Мадија, Јурића, Лазића и Поштића, те тражило да држави надокнаде средства исплаћена Олујићевој. Tужбу државе суд у Винковцима је прихватио, али је пресуда још неправоснажна и тужени се на њу могу жалити, а, успут, оптужују Министарство да је заташкало документе.

Један од убица Марио Јурић опужује Министарство одбране за прикривање докумената у вези са случајем „Олујић“ и тврди да је на том подручју током рата постојала паралелна линија командовања, те да је Безбједносно-информативна служба /СИС/, тадашња војна тајна служба Хрватске, заштитила праве налогодавце и починиоце убиства.

Случај „Олујић“ је само један у низу ратних злочина за које кривци нису добили одговарајуће казне или нису ни одговарали.

Држава Хрватска је често прозивана да су њене службе стајале иза многих злочина над српским становништвом путем двоструке линије командовања, преносе хрватски портали.

Извор: Срна

Нисмо заборавили: Страдање породице Зец у Загребу

Има ли правде за породицу Зец