У току израда „Српског зида плача“ у Београду

Стеви Лабанту приђе један од она два друга и нешто причају. „Крећите одмах.

„Крените“, рече један партизан Лабанту и он крену, а Перо Кашић за њим.

„Крећи“, рече он кочијашу. Кочијаш још и није спустио на кобиле бич, а

„Ајмо, на посао, да дјеца не чекају“, нареди Јошко. Дошли смо до дворишта

„Оди, ’оћеш и ти мало танцат’? Мање ће те зепсти ноге“, рече ми.

На вратима интерната појави се професор Клинц и захтијева тишину. Престаде комешање и

За Нову годину и Божић ферије су трајале одвојено – два дана за

Већ негдје половином новембра донио је он мени папир, отпусницу из Базе. На

Једног дана каже ми чика Саво да је разговарао са управником Базе и

Посебно сам се обрадовао што су дошла троја кола из Дјаковца. У једнима

Опет сам одсједио гријући леђа уз зид неофрајане штале. Боли ме десни лакат

Одједном стадосмо. Командири одјељења кажу да се окренемо на лијево и да је