У СУСРЕТ ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ СРЕБРЕНИЦЕ

Тематски броj часописа „Аргументи“ о Сребреници

У сарадњи са бањалучким часописом „Аргументи“ (април 2015, броj 24), уочи обележавања двадесетогодишњице догађаjа у jулу 1995, холандска невладина организациjа „Историjски проjекат Сребреница“ обjавила jе три аналитичка текста на тему Сребренице.  Тематски прилози су из пера Андиjа Вилкоксона („Сребреница: Ружна истина“), пук. Ратка Шкрбића („Сребреница: Неумољивост математике“) и Стефана Каргановића („У сусрет двадесетогодишњици: Статус сребреничког питања, политички и правни аспекти“). По нашем уверењу, наведени прилози значаjно помераjу границе разматрања сребреничког питања и представљаjу снажан подстицаj критичком промишљању ове контроверзне теме.

Да ли ће до неопходног диjалога заиста доћи зависи од поборника службеног наратива. Они су се током дводецениjског периода од спорних догађаjа у Сребреници прославили искључиво упорним избегавањем разложне дискусиjе. Више од тога, они наjозбиљниjе заговараjу забрану оспоравања њихове приче и захтеваjу кривично гоњење свих коjи испољаваjу независан став по овом питању. Дисиденти коjи нису спремни, без убедљивих доказа, да се сложе да се у Сребреници догодио геноцид и да jе у jулу 1995. тамо стрељано „8.000 мушкараца и дечака“ налазе се у положаjу врло сличном „инакомишљаjшчим“ у Совjетском Савезу или неком другом тоталитарном систему. Чињеница да се такви притисци одвиjаjу у друштвима коjа су формално демократска и признаjу слободу мисли и изражавања статус сребреничког питања чини jош трагикомичниjим.

Без обзира на све предности службене конструкциjе, коjа рачуна на безусловну подршку моћног и безазорно репресивног међународног политичког и пропагандног апарата, што практично поништава притворство диjалошке равноправности, двадесет година касниjе званични мит се ипак незадрживо осипа. Као свака насилно наметнута прича, и ова има ограничен рок траjања. Искрених верника jе све мање, комеморативне церемониjе су све усиљениjе и остављаjу утисак инсценираности. Зато jе примерено   поставити питање: колико „државника“ би долазило у Поточаре без наређења и свести о политички коректноj обавези да га беспоговорно изврше? Колико „аналитичара“ и медиjских коментатора би ритуално понављали службене сребреничке мантре да се, под претњом професионалне стигме, од њих императивно не очекуjе да то ревносно чине?

Са задовољством препоручуjемо читаоцима оваj броj часописа „Аргументи“ не само због прилога коjи се односи на Сребреницу него подjеднако и остале текстове коjи су, као увек, на врло  високом нивоу. Надамо се да ће присталице службеног наратива прихватити изазов и да ће нам се придружити да поведемо отворен и поштен диjалог о томе шта се у jулу 1995. у Сребреници стварно догодило.  Такав диjалог подразумева да ће се саговорници сконцентрисати на аргументе и проверљиве чињенице, избегаваjући у наjвећоj могућоj мери флоскуле и епитете, jер то не доприноси стицању корисних увида.

Али ако можемо да се позовемо на jедан од омиљених епитета наших потенциjалних саговорника у диjалогу коjи предлажемо, да су сви коjи не прихватаjу њихову причу „негатори геноцида,“ приjатељски ћемо им бацити jош jедан изазов. После овог тематског броjа часописа „Аргументи“ они су сада на потезу да убедљиво оспоре разложност става да се у jулу 1995. године у Сребреници ниjе догодио геноцид.

Стефан Каргановић

Везане виjести:

СРЕБРЕНИЦА – ПОЛИТИЧКИ ИНСТРУМЕНТ – Jadovno 1941.

историjски проjекат сребреница на бањалучком … – Jadovno 1941.

ново издање историjског проjекта сребреница … – Jadovno 1941.

Штанд Историjског проjекта Сребреница на … – Jadovno 1941.

Ново издање Историjског проjекта Сребреница: „Српске жртве …