У Србији лоцирано 12 губилишта

Завршено мапирање стратишта у првој фази Холокауста, током ратне 1941.године. Места страдања, и код нас и у Хрватској, необележена или девастирана

Око 6.500 мушкараца Јевреја страдало је у Србији, почетком окупације, у првој фази Холокауста, ујесен 1941. Још 7.000 жена и деце убијено је до пролећа 1942. У Новом Саду, почетком 1942, неколико хиљада људи, углавном Јевреја и Срба, страдало је у мађарској „Рацији“. У Независној Држави Хрватској, у периоду између маја и августа 1941. године убијено је око 2.000 Јевреја и више од 20.000 Срба.

Пуних 75 година касније, Савез јеврејских општина Србије, Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту и Одсјек за културалне студије Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци покренули су пројекат мапирања места страдања прве фазе Холокауста у Србији и Хрватској, чији ће резултати бити представљени на округлом столу, 1. јула, у Центру за културну деконтаминацију.

У Србији је мапирано укупно 12 локација: Јајинци, Јабука, Раковица, Бубањ Поток, Бежанијска коса (Троструки сурдук), Делиблато, Шабац, Нови Сад, Краљево, Крагујевац, Ниш и Лесковац. У Хрватској је мапиран комплекс логора у Јадовном, Госпићу и на острву Паг (Слана и Метајна).

– Акценат на округлом столу биће на хрватским стратиштима, као и Јабуци и Шапцу, у Србији. Посебно ћемо апострофирати у каквом стању су данас. Са некадашњег логора Топовске шупе, на Аутокоманди, поново је, по други или трећи пут, скинута спомен-табла. Јабука је потпуно девастирана, а од обећања да ће почети обнова до јула, нема ништа. У Шапцу, односно Засавици, постоји само мали споменик усред њиве засађене кукурузом, на 200 метара од места где је стрељано око 870 Јевреја. Реч је махом о избеглицама из „Кладовског транспорта“, који никад нису стигли до Израела, али и локалним јеврејским и ромским мушкарцима – каже Милован Писари из Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту.

Он наглашава и јадно стање у ком су некадашња стратишта у Хрватској. Каже, колеге из Загреба су буквално лутале око Јадовна, јер нису могле да нађу све масовне гробнице, будући да је обележена само једна. На Пагу је, изнад једне од најпознатијих плажа, била спомен-плоча да је ту био логор, али је скинута. Туристи и дан данас наилазе на комадиће жице од заштитне ограде, не знајући шта је.

– Јадовно није био класичан логор, већ обична пољана на коју су људи довожени искључиво да би били убијени. У почетку су спавали по неколико дана под отвореним небом. Колеге из Хрватске представиће не само мапе страдања и стање у ком су те локације данас, већ и како хрватска историографија третира Јадовно – каже Писари.

ПОДРШКА

Одржавање округлог стола омогућила је немачка амбасада у Београду, а пројекат „Места страдања – прва фаза Холокауста у Србији и Хрватској“ подржали су Министарство културе и информисања Србије и Музеј Холокауста у Паризу.

Аутор: В. Ц. СПАСОЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ