У ропству – необјављена песма Десанке Максимовић

Пише: Јадовно 1941.

Десанка Максимовић jе била песник, приповедач, романсиjер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезиjе, са руског, словеначког, бугарског и француског jезика. Њена поезиjа jе и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећаjна. Пред Вама jе jедна од њених родољубиих песма, необjављена песма славне песникиње, а због коjе jе, као и jош неких, била и затварана.

Десанка Максимовић, (16.5. 1898.

— 11.2. 1993.) српска песникиња,

професорка књижевности

и чланица Српске академиjе наука

и уметности

У ропству

Некад смо сви знали jасно,
од наjнеписмениjег сељака
па до господе и деце њине,
шта jе родољубиво и часно,
и шта треба да чине
потомци негдањих jунака.

Не могу да познам народ
чиjе су певали врлине
песници од Бранка до сада.
Српско стадо мало
све до последњег руна
разбило се и ошугало.

Постали смо земља
робова и потказивача
и стокатних зеленаша.
Пуне су нам улице сада
поштованих зликоваца,
а затвори невиних робиjаша.

На леђима као да грбу
носим од бола и стида,
и улицама кад идем,
као да ми блато баца
поглед охолих странаца
у лице, и сваког дана
вео ми се по вео скида
са ругоба наших рана.