Крчмар истиче да послиjе открића да су лешеви сараjевских Срба годинама након рата скривани у мртвачници болнице на Кошеву, одакле су тек 2003. године превезени и покопани на гробљу у Високом, нико не смиjе да тврди да одатле нису пребачени у Поточаре, пише „Прес РС“.
„РС одавно тврди да су на гробљу у Високом сахрањивани сараjевски Срби коjи се воде као нестали, што jе на краjу и потврђено. Пошто jе доказано да су у Поточарима сахрањивани и они коjи немаjу никакве везе са злочином у Сребреници и коjи су страдали или помрли много приjе jула 1995. године, могуће jе да су у Поточарима сахрањивани и Срби“, сматра Крчмар.
Према његовимриjечима, у Би Х jе потребно успоставити централну евиденциjу несталих, како би се дошло до прецизних података о свим жртвама, па и сребреничким.
„РС тражи 1 774 нестала и очекуjемо од Федерациjе БиХ да прецизно каже колико несталих траже. У овом тренутку они баратаjу податком од осам до 13 хиљада несталих, што jе недопустиво и опасно“, додао jе Крчмар.
Он jе нагласио да Институту за нестала лица БиХ не одговара истина и да због тога кочи процес тражења несталих Срба.
„Шеф Канцелариjе Института у Бихаћу jе Муjо Бегић, коjи jе циjели рат провео у касарни у том граду у коjоj jе тек приjе десетак дана откривена масовна гробница побиjених Срба. Он се не може бранити да то ниjе знао. Процес тражења несталих Срба се омета, за злочине над Србима нико не одговара и што jе наjгоре на краjу се злочинци аболираjу, као у случаjу Караjа Камена бин Алиjа, познатиjег као Абу Хамза“, закључио jе Крчмар.