arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

У ЧАСТ 100-ГОДИШЊИЦЕ ОДБРАНЕ СРБИЈЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ: Синуће слике са тавана

Општина Нова Варош и Народни музеј из Ужица припремају изложбу. Позив грађанима да уступе своје сакривено породично благо

Војници из Трудова у Дрездену
Војници из Трудова у Дрездену

Ратници у гуњевима и шајкачама, са ордењем на грудима за подвиге и ране или обележени тракама на рукаву у заробљеничким логорима Европе – мотриће на потомке са паноа одељења ужичког Музеја у Новој Вароши. Цео век после Солуна трећепозивци, регрути, добровољци у прекобројним пуковима и старовлашке комите подсећаће поколења на време смрти, албанску голготу и васкрс Српске војске.

Пожутеле слике из скривница на таванима и у дрвеним сандуцима, као и записи у архивама, где су нажалост, нашим грехом и немарношћу остављени, угледаће светлост дана на изложби у одељењу Завичајног музеја града под Златаром 1. новембра ове године. Светковина је поводом Дана општине и у част 100-годишњице одбране Србије у Великом рату.

Да би се исправила неправда према онима који су своју дужност часно испунили – на бојном пољу било је 2.000 војника и око 1.200 погинулих или умрлих у логорима и као жртве терора и окупације, Народни музеј из Ужица позвао је пре неки дан грађане да за изложбу дарују експонате и сведочанства предака. Затражена је и подршка завичајних хроничара, власника приватних збирки…

– Потребна су нам документа, фотографије и друга грађа: војне легитимације, Албанске споменице, одликовања, потврде о заплени имовине, документа или фотографије које на било који начин сведоче о привредном стању у Новој Вароши у периоду рата (школство, здравство, штампа), лични предмети (марамице, пешкир, есцајг, војничка писма), слике учесника рата, војнички предмети – каже Славица Стефановић, директор Народног музеја у Ужицу.

У једној од најстаријих зграда у центру града, саграђеној 1908. године за потребе турске управе, пре шест година отворен је Завичајни музеј са четири поставке, од праисторије до Великог рата, а до 1. новембра обогатиће се збирке.

Албанска споменица Милоја Бјелића из Рутоша / Комита Видосав Марјановић
Албанска споменица Милоја Бјелића из Рутоша / Комита Видосав Марјановић

– Министарство културе и информисања Србије одобрило је средства за адаптацију дела простора и опремање спомен-собе посвећене војводи Петру Бојовићу и Великом рату. Народни музеј преузима обавезу да све предмете који буди изложени у сталној поставци достојно репрезентује, а имена дародаваца видно истакне – подсећа Стефановић.

У Ужицу кажу да су за припрему спомен-собе и изложбе ангажовали тим историчара и музејских саветника у коме су, поред Станојке Миливојевић и сарадника у овој установи – Радивоје Бојовић из Музеја у Чачку, Анђелија Радовић из Војног музеја и архитекта и дизајнер Игор Степанчић из Београда.

– Део сведочанстава о ђеду Арсенију Бучевцу (1885-1954), међу којима је и Карађорђева звезда, узела је родбина и затражићу да врате огњишту коме припадају. Најближи потомци одлучиће шта ће поклонити Музеју – каже Александар Бучевац, унук солунца из Бистрице, једног од 16 носилаца Карађорђеве звезде из нововарошке општине.

Јован Томашевић, Радиша Гојгић
Јован Томашевић, Радиша Гојгић

ЗАБОРАВ И ТРАГОВИ

Уз залагање да се негује култура сећања и памћења, у Удружењу потомака ратника Србије 1912-1918. указују:

– Из цркве Св. Тројице у Новој Вароши пре седам-осам година изгубио се траг читуљи са 342 имена погинула или умрла ратника? Тражимо и да се нађу сведочанства о забрани употребе ћирилица, те подаци о страдању села, броју ратне сирочади… Нема податка о дану ослобођења Нове Вароши 1918. године, у завичају не знају ко је био Коста Борисављевић, који је напустио службу у Белој кући (био секретар председника САД Хувера) и на Солунском фронту носио заставу Добровољачке дивизије?!

Милан Мироша и Благоје Рољевић
Милан Мироша и Благоје Рољевић

РЕПЛИКЕ ЕКСПОНАТА

На славног земљака војводу Бојoвића овде подсећа само једна фотографија, а пошто су Варошани увелико закаснили у прикупљању грађе, радиће се реплике експоната који ће сведочити о ратничком путу дуго година заборављеног команданта Прве армије и начелника Врховне команде, који је под заставом отаџбине провео 46 година.

Аутор: Драгољуб Гагричић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Велики рат – Некажњени геноцид и неодмерени степен кривице …

Путевима заборављених хероја Великог рата- Васа Ешкићевић …

Мачков камен: Најкрвавија битка Великог рата и заборављена …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Privacy policy

Association of Descendants and Supporters of Victims of Ustashian Concentration Camps in Jadovno

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​