ТУЖИЛАШТВО БиХ СРАМНО ИГНОРИШЕ СТРАДАЊЕ СРБА У САРАЈЕВУ!

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 30. АПРИЛА /СРНА/ – Током 2. и 3. маjа 1992. године над припадницима ЈНА у Сараjеву почињени су тешки злочини: напад на колону воjника у Добровољачкоj улици и отимање чланова њихових породица, коjе су паравоjне мислиманске формациjе користиле за уцjењивање и размjену. 

Припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, „Бисера“ и других озлоглашених паравоjних муслиманских jединица отимали су дjецу и супруге припадника ЈНА да би их потом размjењивали, с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сараjеву.

Правосудне институциjе БиХ, упркос тврдњама да „раде“ на том случаjу, ни након 22 године од крвавог злочина у Добровољачкоj улици нису учиниле ништа на процесуирању криваца, а породице жртава нису добиле одговоре на питања ко jе наредио, а ко поубиjао недужне младиће.

Замjеник предсjедаваjућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац сматра да су главни кривци за трагичне догађаjе у Добровољачкоj улици чланови политичког врха тадашње Републике БиХ, али и паравоjне муслиманске jединице у Сараjеву, попут Зелених беретки и других…

„Тужилаштво БиХ ни у том предмету, као ни у другим случаjевима ратног злочина над Србима у Сараjеву, ниjе покренуло никакве истраге, што потврђуjе да jе улога те правосудне институциjе дегутантна и прљава“, наводи Кошарац за Срну.

При томе, истиче он, треба констатовати да jе Тужилаштво БиХ, под снажним притиском међународне заjеднице и бошњачке политичке елите, предмет „Добровољачка улица“ оставило у своjим ладицама и апсолутно ништа више ниjе урадило.

„Треба отворено поставити питање шта jе, послиjе онаквих интервенциjа страних тужилаца у Тужилаштву БиХ, урадио главни тужилац Горан Салиховић, осим што jе дезавуисао и обмањивао jавност неспретним и неистинитим изjавама да ће се Тужилаштво БиХ бавити питањем процесуирања оних коjи су починили ратни злочин у Добровољачкоj“, поручуjе Кошарац.

Кошарац закључуjе да Тужилаштво БиХ „нема спремности, снаге ни храбрости да отвори питање ратних злочина у Сараjеву, па то скрива тако што помало отвара питања ратних злочина у Броду, Горажду…“.

Ипак, и међународни фактори полако препознаjу перфидну и неправедну политику Тужилаштва БиХ према српском народу, што jе током посљедње посjете БиХ Сараjеву jасно потврдио и главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц – тако што jе избjегао да се сусретне са Салиховићем.

Према броjним свjедочењима и пресретнутим разговорима тадашњих муслиманских лидера, злочин у Добровољачкоj почетком маjа 1992. године над недужним воjницима, официрима и грађанским лицима на служби починили су припадници такозване Армиjе РБиХ и Териториjалне одбране РБиХ.

У злочинима су се посебно „истакли“ припадници паравоjних муслиманских фаланги, коjима су командовали освjедочени предратни криминалци и шљам сараjевског подземља.

У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова – у Источном Сараjеву и Сараjеву у суботу, 3. маjа, биће обиљежене 22 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици 2. и 3. маjа 1992. године.

И ове, као и претходних година, циљ организатора jе исти – да своjим одласком у Добровољачку улицу, на мjесто злочина, чланови породица страдалих и представници српског народа и институциjа Републике Српске поново посвjедоче о овом стравичном злочину и сприjече да се он заборави.

Јавност у Републици Српскоj све ове године огорчена jе због спорости и неефикасног процесуирања злочина у Доборовољачкоj улици, иако су у истрагама наjчешће помињана имена била: Јован Дивjак, Еjуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић – Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Баjрамовић – Ћело…

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкоj, коjа се почетком маjа 1992. мирно повлачила из Сараjева, према споразуму и уз гаранциjу мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензиjем, руководили су тадашњи члан Предсjедништва БиХ Еjуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Иако jе за безбjедност воjника гарантовао тадашњи предсjедник Предсjедништва БиХ Алиjа Изетбеговић, колона ЈНА ниjе безбjедно изашла из Сараjева, већ jе прекинута и нападнута.

За само неколико дана мучки су убиjена 42 припадника ЈНА, 71 jе рањен, док их jе 207 заробљено. Први напад jе извршен 2. маjа на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравоjних снага, коjе су им искључили струjу, воду и телефоне.

Биланс крвавог пира износи 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендериjи 14, у Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13.

Према националном саставу, убиjена су 32 Србина, шест Хрвата, два Муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 воjника и четири грађанска лица коjа су радила у ЈНА.

Структура рањених изгледа овако: Дом ЈНА 26, Раднички универзитет три, Скендериjа три, Команда Друге воjне области 30, Добровољачка улица шест, на другим локациjама 26; дакле, тада jе рањено 71 воjно лице, од тога 10 официра, четири грађанска лица и 28 воjника ЈНА.

Извор: