Преносимо: Траже се свједоци – Увјерљиво из материне утробе

Становници села око Доњег Лапца позвани су да на Жупанијском суду у Госпићу испричају своја сазнања о догађајима из 1941. Не мари што су ти „свједоци“ 1941. били у мајчиној утроби или, у најбољем случају, на мајчином млијеку. Суд тако истражује убиства током устанка 1941, а нитко не пита за паљење личких села 1995., за Вариводе…
Неколико мјештана села око Доњег Лапца било је прошле и ове године позвано на Жупанијски суд у Госпићу како би с надлежним суцима подијелили своја сазнања о збивањима у Другом свјетском рату, односно о наводним убиствима усташа и Нијемаца и бацању њихових тијела у јаме. Све би то било још како тако, да није ријеч о „свједоцима“ који су у вријеме тих догађаја били у мајчиној утроби или, у најбољем случају, на мајчином млијеку.

Лани их је испитивао судац Бранко Милановић, који је у међувремену смијењен, а поступак садашње суткиње Дубравке Руделић знатно је коректнији. Ипак, Жељко Обрадовић, активист СДСС-а, с правом сматра да је помало чудно о свему томе испитивати људе који почетком 40-их уопће нису били рођени или су били мала дјеца.

Суткиња питала и за приче родитеља

Један од испитаних је и његов отац Јово Обрадовић из Дољана.

– Први пут су ме звали 6. априла прошле године и тада ме судија питао што се десило 1941. године, а ја сам тада био у стомаку своје мајке. Рекао сам му да не знам ништа и да немам никаквих сазнања. На другом испитивању, 22. априла ове године, питали су ме за јаму према Мартин Броду, два километра од моје куће и да ли бих, да се то од мене тражи, показао мјесто. Рекао сам да знам за то, као што зна свако, али да немам никаквих сазнања о томе ко је бачен у јаму. Питала ме суткиња и да ли нешто знам из прича мојих родитеља и неких других особа. Онај ко је причао сада није међу живима и не могу давати изјаве у име људи којих нема – каже Јово Обрадовић.

– Куд то води, да се након 69 година истражују неке ствари. Тиме треба да се бави неко други, а не да иду нас питати. Нас шестеро смо добили позив, двојица смо из Дољана, двојица из Боричевца, један из Ореовца и једна жена која живи у Доњем Лапцу. Двојица су дошла прошли мјесец, а нас четверо сада.

Све су питали за јаме у околини Доњег Лапца.

– За неке сам чуо, али нисам био тамо нити знам гдје су – каже Јово Обрадовић и додаје да на суду не знају ни точне називе тих јама.

– Једну јаму наводе као Голубинку, али она се зове Голубњача, то сам им рекао и то су исправили.

Пита се зашто се сада чачка о стварима из оног рата, а не рјешавају се неке друге ствари.

– У мом селу има миниран споменик с именима 300 жртава фашистичког терора и палих бораца, он је у „Олуји“ уништен и ископан из земље. Отада је прошло 15 година и нико не чини баш ништа да се споменик врати на своје мјесто – закључује Јово Обрадовић.

– Невјеројатно је, нехумано и безобразно питати људе након 70 година гдје је тко погинуо и гдје су неки усташе и Нијемци закопани – реагирао је Иван Фумић, члан предсједништва Савеза антифашистичких бораца и антифашиста.

– Па коју то државу они на суду заступају?! Боље би било да се истражује јаме око усташког логора Јадовно. Зна се гдје су гробишта и ако желе да знају гдје су усташе бацали лешеве, нека осим Шаранове јаме обиђу цијелу хрпу јама у Лици – додаје Фумић.

Откада је устанак злочин?

– Истражују се ствари од прије 69 година, а нису утврдили тко је убио оне људе у Вариводама. Боље нека утврде тко је 90-их убијао Србе и Хрвате, а не да се сада баве Другим свјетским ратом и неким појединачним злочинима – каже Фумић.

Забринутост не крије ни заступник СДСС-а Милорад Пуповац.

– Некима је очито важно да прикупе податке о томе тко су одговорне особе за злочине почињене над припадницима хрватске војске или њемачке војске у раздобљу од 1941. до 1945. на подручју среза Доњи Лапац, а није важно тко је 16 дана након завршетка „Олује“ запалио Срб и тко је неколико тједана након тога запалио Доњи Лапац – каже Пуповац.

За мишљење смо питали и повјесничара Филипа Шкиљана, шефа Архива Срба у Хрватској, који је истраживао догађаје око устанка у Србу 1941.

– Тих дана било је убијено 40 или 50 људи који нису требали бити побијени, али није се радило о масовним покољима или о бацањима у јаме – каже Шкиљан. Истиче да злочини почињени од стране појединаца, који су убрзо спријечени, не могу бацити сјену на идеју и значење народног устанка у Србу и Доњем Лапцу, што појединци покушавају прогласити четничким дернеком.

Ненад Јовановић
Објављено: 29.04.2010.