“Тополи ужаса” продужен живот

Бањалука – “Тополи ужаса” на мjесту гдjе се Уна улива у Саву, природном споменику коjи своjим постоjањем свjедочи о стравичним усташким злочинима, стручњаци Републичког завода за заштиту културно-историjског и природног насљеђа, са рестауратором и конзерватором Милицом Котур на челу, удахнули су нови живот.

Милица Котур каже за “Глас Српске” да су радови били изузетно захтjевни, али рад на jедном оваквом проjекту има вишеструки значаj.

– На овом “горостасу” од дрвета, коjе jе било на отвореном простору, примиjенили смо потпуно нове методе, jер се до сада нисмо срели са сличним проjектима у нашем раду. Рестаурациjа се ниjе односила само на дрво као дрво, jер оно има посебно историjско сjећање, коjе на себи има толико муке и патње да ми нисмо смjели уништити ниjедан траг тога – истакла jе Котурова.

Како jе поjаснила, у свом раду су се трудили да не поремете ниjедан доживљаj дрвета коjи jе живи споменик страдања од усташких злочина.

– Дрво смо затекли у веома лошем стању, било jе прилично труло, захваћено црвоточином, напукнуто, испуњено лишаjевима, маховином, трулежи. Све смо то уклонили и ишчистили посебним техникама и материjалима, а велике гране смо осигурали од даљег пропадања, тако што смо их армирали и учврстили – каже Милица Котур.

Она додаjе да су то све урадили не оптерећуjући само дрво, тако што су користили посебне материjале и нове технике, вршећи потребне експерименте на лицу мjеста.

– Дрво jе армирано ростфраjним флаховима и арматурама, тако што смо ушли у срж дрвета коjа jе чврста. Одлучили смо се за ростфраj, jер он неће кородирати и ни на коjи начин оштетити дрво. Око арматуре смо дрво учврстили посебним смолама коjе не реагуjу са дрветом, тако да смо и на таj начин заштитили само дрво – поjаснила jе Котурова и додала да су све попунили  посебним еластичним пломбама, те на краjу све замаскирали кором дрвета, како се не би видjеле њихове интервенциjе.

Она jе нагласила да “Топола ужаса” данас изгледа као живо сjећање на сву патњу и ужасе коjе jе она претрпjела и доживjела, па су се због те велике симболике потрудили да се ниjедна интервенциjа на дрвету, дужине 17, а ширине четири метра, не види.

– Посебну пажњу смо посветили томе да рестаурациjа да наjбоље од тополе, а да не буде наша интервенциjа та коjа jе видљива, него “Топола ужаса”, коjоj смо продужили живот и тако оставили будућим генерациjама на сjећање на сву патњу и страдања у Доњоj Градини – закључила jе Котурова и додала да су поносни на оваj велики и обиман проjекат, те да jе то на неки начин била њихова дужност према свему ономе што се дешавало у Доњоj Градини

Радови на “Тополи ужаса” траjали су мjесец и по, од планирана два. Рестаурациjа jе рађена по проjекту Републичког завода за заштиту културно-историjског и природног насљеђа, а проjекат jе финансирало Министарство просвjете и културе РС.

Публикациjа

– Републички завод за заштиту културно-историjског и природног насљеђа планира да до краjа ове године обjави публикациjу свих радова коjе смо вршили у Доњоj Градини на “Тополи ужаса”. Добили смо понуде да се та публикациjа представи у наjjачим институтима за дрво, па ћемо jоj због тога посветити више времена – рекла jе Милица Котур.

Извор: ГЛАС СРПСКЕ