Над „Тополом ужаса“ у Спомен-подручjу Доња Градина ускоро ће бити постављена стаклена надстрешница, за чиjу изградњу jе Министарство просвjете и културе Републике Српске издвоjило 236.000 марака.
Директор Јавне установе Спомен-подручjа Милорад Буква рекао jе да ће изградња надстрешнице, започета приjе непуна два мjесеца, бити завршена за десетак дана.
Он jе подсjетио да „Топола ужаса“ представља jедан од наjстрашниjих симбола стратишта Доња Градина и истакао да jе надстрешница била неопходна да би се стабло заштитило од пропадања.
Буква jе напоменуо да мjере за очување стабла посљедњи пут предузете 1978. године када се стабло срушило, те обjаснио да наjвећи негативни утицаj ствара сунчево зрачење.
„Надстрешница, коjа се гради од посебне врсте стакла, сприjечиће продор ултра-виолетног зрачење за готово 90 одсто. У плану jе да се током наредне године `Топола ужаса` заштити и хемиjским третманом и конзервациjом“, прецизирао jе Буква.
„Топола ужаса“ jе назив за дрво тополе у Спомен-подручjу Доња Градина, у општини Козарска Дубица, гдjе су усташе у Другом свjетском рату вршиле масовне покоље Срба, Јевреjа, Рома и осталих затвореника концентрационог логора „Јасеновац“.
Под тополом и на њоj вршено jе вjешање. У току вjешања жртве су мучене на наjсвирепиjи начин, због чега су логораши то дрво назвали „стабло мучења“.
Доња Градина представља наjвеће стратиште у систему концентрационих логора „Јасеновац“, коjи jе формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/. Према неким процjенама, у Градини jе убиjено и закопано више од 360 000 људи, углавном Срба.
Истраживања стручњака показала су да jе од 1941. до 1945. године у систему концентрационих логора „Јасеновац“ убиjено око 800 000 дjеце, жена и стараца. Међу страдалима наjвише jе било Срба, Јевреjа и Рома.
Према начину убиjања, jасеновачки логор сматра се наjмонструозниjим стратиштем коjе jе тада постоjало у свиjету, а основала га jе и њиме управљала НДХ.
One Response
ТОПОЛА БОЛА
Није ово Топола Бола
Ово су Врата нашег раја
Кроз њих су наши преци прошли
Након последњег издисаја
Ћутим безгласног ужаса мук
И видим невина лица
И уже уз које Бљеском пуже
Тисућу змија отровница
Којоти гладни крви траже
У ноћи дужој од в`јека
Наше се сјенке губе у тами
Поново мути се Ријека
Опет џелати добро знани
У своме Олујном добу
Под овим Стаблом налазе хлада
За своју крваву гозбу
А сваког љета Дрво исцвјета
И очи висе са грана
Из сваког по једно сунце грије
Све дане наших дана
Ово дрво запис је патње
То није Топола Бола
То је читанка нашега јуче
И стабло српског непребола
Гордана Кукић