Тишина гласнија од лелека, туга дубља од злогласних јама

Велебит – Тишина гласнија од лелека побијених невиних људи, туга дубља од злогласних јама, понос на мученике виши од врлети Велебита.

Јадовно, мјесто мрачне историје цивилизације и смртоносни полигон за затирање српског сјемена. О Јадовну су исписане и испричане многе приче. Ниједна, међутим, не може бити толико добра и аутентична да би описала осјећај у српској души, која се поклања десетинама хиљада мученика. Зато су њихови потомци над јадовничким јамама смрти углавном ћутали.

Гробну тишину над Шарановом јамом, у чијој утроби од звјерске усташке руке 1941. године скончаше хиљаде Срба, надјачавале су само ријечи молитве и пламен свијеће, који је као да и сам показује отпор и пркос, одолијевао повјетарцу.

Емоције, питања, одговори, дилеме вртјели су се у зачараном кругу сваког од стотина људи који су у буквику око Шаранове јаме молили за смирај душе јадовничких страдалника, који ни седам деценија касније немају ни свог гроба, ни свог крста. Баш зато је над вратима Шаранове јаме, која и данас крије кости српских новомученика, за вријеме суботњег парастоса за 38.010 Срба побијених у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг успостављених за вријеме Независне државе Хрватске, стајао један велики крст.

Као што је то мјесто посебно по суровости злочина и сумраку људског разума, и крст који је принесен жртвама носио је јединствену симболику. У Јадовно је стигао послије освештања у Храму Светог Саве у Београду. На раменима ходочасника стазом којом су ходили српски мученици пренесен је пет километара даље до јаме под Гргиним бријегом гдје ће остати да стоји као трајни свједок масовног злочина.

На челу колоне са крстом у рукама пристиглим са видовданске литургије на Газиместану, којег је својевремено освештао упокојени патријарх српски Павле, био је Чедомир Ковач. Лице младића херцеговачких коријена са адресом у Бачкој Паланци није скривало дубоке емоције док је корачао стазом смрти његових предака.

– Велика ми је част да овом стазом носим часни крст. Помешана су ми осећања док се сећам наше браће и сестара који су пострадали од усташке каме. Даће Бог да се сваке године овде окупља све већи број младих који неће дозволити да се ућуткују жртве страдалног народа у Јадовну и другим српским стратиштима – рекао је Ковач.

Својих предака који су прошли голготу у Јадовну присјећали су се и чланови породице Момчичевић из Бањалуке. На ободу Шаранове јаме мајка двјема кћеркама и сину препричава злу судбину.

– Овдје су убијена два брата мог дједа. Одведени су са Влашића са још педесетак људи у најбољим годинама. Позвали су их да иду на радну акцију и да понесу алат. Одведени су у Травник, а тек касније се сазнало да су завршили у Јадовну. Само неколико људи је успјело да побјегне од смрти. Прије двије године смо им поставили и спомен-плочу у цркви Светог пророка Илије у Витовљу. Не знам шта да кажем на овом мјесту, највише ћу рећи ако ћутим – рекла је Момчичевићева.

Као симбол антифашизма борбе у Јадовну је могла да се види свезана застава РС и Русије у рукама времешног Новосађанина Николе Алексића који је на челу Патриотског блока Србије.

– Пре неки дан смо били на Газиместану, а сада смо дошли овде да обележимо страдање српског народа, јер народ без историје и сећања на своју историју је осуђен на нестанак. Људска дужност је осећање пијетета и због тога сам данас овде – каже Алексић.

„Дане сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања

у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг организовало је Удружење „Јадовно 1941“ чији је предсједник Душан Басташић рекао да је истовремено тужан и поносан, јер се налази на српском стратишту и види никад већи број људи у бијелим мајицама са натписом „Јадовно“.

– Ова бијела боја на нашим мајицама показује да овдје долазимо без мржње и чиста срца пуног љубави да се помолимо за своје сународнике и српске новомученике, који страшно пострадаше на овом мјесту рајске природе, а, у ствари, на тако страшном мјесту. Када се вратите кућама и својим породицама, говорите шта сте овдје видјели и помозите да објелоданимо јадовничку истину и сачувамо сјећање на наше српске новомученике и то сјећање преносимо у трајно памћење – истакао је Басташић.

На подручје Јадовна, подсјетио је, довођени су углавном Срби, али и Јевреји са простора цијеле БиХ, нарочито Хрватске, али и из Срема јер је из Сремских Карловаца одведена интелектуална елита.

Обезбјеђење

Јаке полицијске снаге биле су ангажоване за обезбјеђење скупа у Јадовну. Шест-седам километара прије спомен-подручја свако возило је заустављано, а осим узимања личних података, камером су снимљени сви путници.

– Једна хиљада је велика, а 38.000, колико је доказао професор Ђуро Затезало, је страшан број. И нису само они жртве, већ и нерођена дјеца и потомци ових мученика. Ми који не знамо шта је то дједово кољено, шта су стричеви и ујаци. Долазимо овдје јер немамо гробова наших најмилијих на којима бисмо могли да упалимо свијеће него их палимо по јамама, нити им дижемо крстове по гробљима, већ заједничке као што је овај пред вама – додао је Басташић у дирљивом обраћању на Велебиту.

Иза блатњавог макадамског пута у Јадовну су остали суморна прошлост и језиви бројеви страдалника у првом организованом ликвидационом комплексу усташких логора намијењених уништењу Срба и Јевреја у тадашњој НДХ.

У спомен-подручју је било више десетина полицајаца и инспектора у цивилу, који су снимали сваки корак, док су фоторепортерима и камерманима провјеравали опрему.

Милорад Додик, предсједник РС

Тешко је и опростити овакав злочин. Овдје смо да одамо почаст за око 40.000 Срба који су доведени из БиХ, Хрватске и Србије. Страдали су обични људи, али и они који су били дио националне елите. Италијани су у Другом свјетском рату због звјерстава усташа забранили комплекс концентрационог логора Госпић-Јадовно-Паг и то довољно говори само за себе. Ово је био пројекат тадашње НДХ, која је жељела да трећину Срба побије, трећину покрсти и трећину расели.

Младен Иванић, предсједавајући Предсједништва БиХ

Веома је важно да су створени услови да се на достојанствен начин обиљежи страдање српског народа и захвалио бих представницима Удружења „Јадовно“ што чувају сјећање на жртве. Надам се да ће сваке године бити све више људи који ће долазити да се поклоне онима који су овдје страдали. Поклонимо се жртвама, јер народ који се не поклања својим жртвама нема свој прави идентитет и моралне вриједности.

Миленко Савановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС

Чињеница да су убијана и дјеца говори да су имали намјеру да биолошки униште српски народ. Идеологија те политике осмишљена је у 19. вијеку, а реализована у периоду од 1941. до 1945. године, а од 1990. до 1995. године била је да протјерају Србе преко Дрине, али једина гаранција и заштита је српски народ и Република Српска.

Аутор: Дарко Гавриловић

Извор: Глас Српске

Везане вијести:

Како је Република Српска анектирала Јадовно

Обиљежен „Дан сјећања на Јадовно“ (ВИДЕО)

Обележен Дан сећања на Јадовно (ФОТО, ВИДЕО)

Додик код Шаранове јаме на Велебиту: Тешко је опростити…