Tebi, evropejska Srbijo…

Datum objave: sreda, februar 21, 2018
Objavljeno u Kosovo
Veličina slova: A- A+

Stanovnici samoproglašene republike Kosovo, pomaže Tramp! A može i Klinton! Oni su vaši Svevišnji!

Milan Ružić
Milan Ružić

Hteo sam da vam poželim srećnu desetogodišnjicu obmanjivanja samih sebe. Niko nikada nije slavio laž tako uverljivo kao vi ovu prvu deceniju. Izašli ste na ulice raspoloženi za slavlje, ali ste i sami videli da je i vas mnogo manje nego pre deset godina. Jedino u čemu ste zaista uspeli jeste to da na Kosovu sada živi manje Srba nego ikada.

Sa srećom neka vam je proslava onoga što ne postoji! Želim vam da uživate u ponosu nad onim što je za stid i osudu! Srećna vam bila prva decenija najveće laži u istoriji ovih prostora! Zašto stati na vama? Ameriko, srećna i tebi prva decenija tvog čeda koje si tolike godine gajila i na kraju dobila onako kako si jedino i znala, nasiljem, a ne ljubavlju.

Neka je sa srećom rođendan i svima onima koji su, priznajući Kosovo kao nezavisnu državu, priznali da je laž veća od istine i da im je preča od svega.

Proslava desetogodišnjice nezavisne republike Kosovo, isto je što i proslava decenije od egzodusa Srba sa njihovog vekovnog ognjišta. Prva decenija od ubistava tolikih Srba, od rušenja crkava, od paljenja srpskih kuća, blokiranja srpskih manastira i svega onoga što čini temelje „nezavisnog Kosova“. Veliki je to jubilej!

Videvši sve ovo, kako čovek da se pomiri sa tim da će se za istim stolom, pregovaračkim, naći žrtve i satrapi? Pri ovom susretu, žrtve će praštati, a satrapi će likovati, ali satrapi će svoje likovanje predstaviti kao diplomatski uspeh i požrtvovanost, dok će žrtve tvrditi kako su uspele u onome zbog čega su otišle. Ne shvatam našu potrebu da sebe prikažemo kao nekoga od koga nešto na Kosovu zavisi kada smo dopustili da se mi tamo pitamo koliko i prase u klanici.

Ako mi ikada, pa i u bunilu, priznamo Kosovo, siguran sam da će izgovor biti da je to bio jedini način da se uđe među civilizovane narode, jednim tako civilizovanim rešenjem kao što je odricanje od svoje najveće svetinje. Ukoliko biti civilizovan znači počupati svoje korene, odreći se sebe, pljunuti na svoju kolevku, napustiti svoje ognjište, zaboraviti svoju braću koja nisu učinila isto ovo, unesrećiti svoje pretke, odreći se Gospoda i odbaciti ono zarad čega je naš narod najviše stradao, onda ne želim da budem civilizovan! Kakva je to civilizacija? Ko je još pristao na to da postane civilizovan po cenu onoga iz čega je nastao? Ako nas tako „civilizuju“, da li su civilizovali Srbe ili nekog drugog? Ovo pitam, jer sam siguran da nema Srba bez Kosova!

Srećno neka vam bude ono što ste oteli, ali znajte da se tako nešto nikada i nikome u istoriji nije posrećilo! Srećan da vam bude jubilej koji ste dostigli prolivajući krv naroda koji vas je primio u svoju kuću! Nemojte misliti da ćemo mi ikada priznati Kosovo kao vaše, iako ima naših koji, zarad novca i imaginarne pozicije u imaginarnoj državi, primaju prave plate, jer nisu svi Srbi na prodaju kao oni koji su pristali na ono što ste im ponudili.

A tebi, evropejska Srbijo, želim da čestitam desetogodišnjicu slabosti, ulagivanja, prodaje, izdaje, nemoći, kukavičluka, rasrbljavanja, prećutkivanja, zataškavanja i nebrige. Želim ti srećan i ovaj uspeli proces „civilizovanja“ od strane onih koji to ni sami nisu. Najbolji si učenik neukih, Srbijo! Širiš se tako što se sužavaš, jačaš tako što slabiš, ohrabruješ se tako što se plašiš, ponosiš se time što spuštaš glavu, popravljaš se tako što se kvariš, spasavaš se tako što se žrtvuješ, oslobađaš se tako što se porobljavaš, zapovedaš tako što se povinuješ, pobeđuješ tako što gubiš, veličaš sebe ponižavajući se, bogatiš se tako što poklanjaš, veruješ tako što huliš i živiš tako što umireš.

Može onda i Srbija da slavi desetogodišnjicu otuđivanja sebe od svog naroda.

Mora se nešto promeniti, jer nam ponestaje krivaca. Samo mi stojimo na kraju tog reda, postiđeni, poniženi i nedostojni imena koje naša država nosi. Ako Srbija ne ostane Srbija vrativši se sebi, zaboraviće Kosovo nas pre nego mi njega, a onda je proces civilizovanja Srba i viševekovni plan za nas sproveden u delo. Što da se drugi trude da nas unište kad mogu samo da sačekaju i uživaju u nastranosti naroda koji je sam sebi dželat?

Autor: Milan Ružić

Izvor: ISKRA

Milan Ružić: Pismo predaka | Jadovno 1941.

Ima li u Hrvatskoj Srba, osim onih što vise sa vrba? | Jadovno …

Koliko Srba neko treba da ubije da bi se smatrao ubicom …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top