Tanaskovićevi belezi u Srpskoj

Datum objave: utorak, 9 septembra, 2014
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/nenad-kecmanovic.jpg

Da li ste znali da je neoosmanizam “otkriven” u Banjaluci? Danas je u
naučnom i diplomatskom svetu poznato da je autor spoljnopolitičke
doktrine Tajipa Erdogana, koja i savremenu Srbiju i BiH tretira kao
svoju interesnu sferu, upravo novi turski premijer Ahmet Davutoglu, ali
malo ko zna da je strategija “strateške dubine” razobličena kao
“neoosmanizam” upravo saradnjom profesora Darka Tanaskovića sa Vladom RS.

Iako primarno ugledni orijentalni filolog, Darko Tanasković se u novijim
istraživanjima više okreće kulturološkim, sociološkim i politikološkim
temama, vezanim za arapski i islamski svet, pa samim tim i za Bosnu i
Rašku i posebno, za njihovu muslimansku komponentu. Tako su nastale knjige
“Islam i mi”, “Islam: dogma i život” , “Neoosmanizam”, kao i najnovija
“Belezi vremena”. U ovoj kasnijoj fazi posebno mesto zauzima delo
“Neoosmanizam”. Mada, možda, u užem naučnom smislu ne nadilazi njegove
ostale radove, ova nevelika knjiga postala je pravi naučni bestseler sa
najviše ponovljenih izdanja i prevoda na svetske jezike. Štaviše,
“Neoosmanizam” je za vrlo kratko vreme postao referentno delo za
proučavanje turske spoljne politike ne samo u Srbiji, Bosni i na Balkanu. U
čemu je tajna ovog uspeha?

Dok je svet slavio Erdoganovu Tursku kao ekonomsko čudo, kao zemlju koja
pomiruje kalifatske tradicije sa kemalizmom, kao evro-američkog
misionara na Bliskom istoku i na Balkanu, kao promotora spoljnopolitičke
doktrine “nula sukoba sa susedima”, Darko je, može se reći pre svih,
kritički osvetlio i senovite kutke Davutogluove “Strateške dubine”,
poznatog istoimenog dela turskog stručnjaka za međunarodne odnose i
Erdoganovog gurua za spoljne poslove, koje je bilo teorijski predložak za
diplomatski, kulturni, ekonomski, medijski pa neizbježno i politički
povratak Turske na granice Osmanskog carstva. Kasniji sled događaja u
samoj Turskoj i najširem turkofilnom okruženju odvijao se tragom Darkove
knjige.

Ne znam da li je negde rečeno ili zapisano kako je nastala knjiga
“Neoosmanizam”. Pošto je ministar Davutoglu već prilikom prve zvanične
posete Sarajevu izjavio da je “osmanska okupacija Bosne bila jedna
uspešna priča koju treba ponoviti”, konsternirani predsednik Republike
Srpske je zatražio od beogradskog profesora širu pisanu konsultaciju.
Njegova ekspertiza na dvadesetak stranica poslužila je kao šira
elaboracija uzdržanog stava Banjaluke prema neoosmanskim ambicijama
Ankare, a taj isti stav će nešto kasnije preuzeti i zvanični Beograd
nakon Erdoganove provokacije u Prištini. Istovremeno, pomenuta Darkova
konsultacija za Dodika, poslužila je kao skica za knjigu “Neoosmanizam”.

Tu zlatnu istraživačku žicu, koja prolazi kroz Sarajevo, Pazar, Tiranu,
Skoplje, Istanbul, sa svim njenim složenim vezama i kontroverzama,
Tanasković je nastavio da obrađuje i u svojim najnovijim člancima koji
su obuhvaćeni u knjizi “Belezi vremena”. Tekstovi pod karakterističnim
naslovima – “Turska u srpskoj politici”, “Neoosmanizam i bezbednost na
Balkanu”, “Znamo li meru turske moći”, “Svi reisovi džihadi”,
“Panbošnjačko privatno preduzeće Mu-Mu”, “Sandžakom po Srbiji”, “Naša
anadolska braća po Balkanu” i dr. – čine trećinu tekstova u ovoj knjizi.

Sve te tekstove, od kojih su neki sjajni eseji, neki mini-studije, neki
bogate kolumnističke asocijacije na konkretne povode, a svi zrače koliko
erudicijom, toliko i poznavanjem stvari iz prve ruke, nije mogao
napisati naučnik kabinetskog tipa, ma koliko učen bio. Tanasković se
ambasadorovanjem “na Porti” i potom pri Svetoj stolici pridružio
tradiciji naših uglednih intelektualaca, umetnika, naučnika i patriota –
od Marka Ristića, Čede Minderovića i Gojka Nikolića do, unazad,
Andrića, Crnjanskog, Cvijića, Rakića i Dučića, koji su u diplomatiju i
spoljne poslove ulazili sa temeljitim poznavanjem odgovarajućih nacionalnih
civilizacija i kultura, ostavljali duboki utisak na svoje inostrane
domaćine, i vraćali se sa nezamenljivim iskustvom sa terena, koje je onda
služilo i “rodu svome” i njihovom stvaralačkom radu. A da je u Darkovom
slučaju upravo tako, svedoče dve knjige njegovih razgovora sa Mišom
Jevtićem.

Površan i tendenciozan čitalac, a takvih na našim prostorima nemalo ima,
već će po nekim od naslova u “Belezima vremena” prepoznati njegovu,
tobože negativnu, pristrasnost prema konkretnim pojavama, procesima i
odnosima koje personifikuju Erdogan ili Davutoglu, Izetbegović stariji
ili mlađi, reis emeritus Mustafa Cerić ili muftija Muamer Zukorlić. Ali,
ako neko i posumnja u Darkovu duhovnu i intelektualnu otvorenost, pa i
poseban senzibilitet i afinitet za tu drugu i nama blisko prisutnu
kulturu, najbolje će ga razuveriti članak naslovljen “Naši su i rakija i
boza”. Varirajući suptilnu distinkciju između “nasleđa” i “tradicije”,
koju je uspostavila Marija Todorova u već klasičnom delu “Imaginarni
Balkan”. Tanasković upozorava da je “hteli mi to ili ne hteli” mnogo
elemenata turskog i islamskog što, pored vizantijskog i slovenskog,
objektivno čini složenu i protivrečnu strukturu šire balkanske, pa i
naše srpske kulture.

Darkovo poznavanje orijentalnih jezika, islamske kulture i političkog
islama koji je od kraja 80-ih snažno i često subverzivno oživeo na
Balkanu, i posebno u Bosni i Sandžaku, i danas visoko cene u muslimanskom
Sarajevu. A na njegove kritičke analize tamošnjih aktuelnih pojava,
odnosa i procesa, reaguju na svojstven način. Vele ovako: “Profesor
Darko je baš ulema, šteta samo što nije naš”. Mi bismo opet rekli da je
velika korist što je baš naš, odnosno što vredno doprinosi srpskom
razumevanju političkih implikacija neoosmanizma. Ne samo u Srbiji gde
stalno živi nego i u Srpskoj gde već godinama gostuje, pre svega kao
profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, ali i kao predavač na
javnim tribinama, kao sagovornik u medijima itd.

 

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

Budućnost BiH u pet verzija

NENAD KECMANOVIĆ: Spomeniku Gavrilu Principu i nije mesto u Sarajevu




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top