Zločin Архиве - Страница 3 од 170 - Јадовно 1941.

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када ?

9. новембар 2025.

Шта је речено на 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама и ко је одговоран за немилу сцену виђену у дворани православне гимназије у Загребу? Загребачке Новости, орган српске мањине у Хрватској, су пратиоце свог сајта обавестиле 10. септембра 2025. о овогодишњем дводневном симпозијуму о јасеновачким жртвама, који је одржан 8. септембра у Јасеновцу, а 9. септембра у просторијама српске православне гимназије Кантакузина-Катарина Бранковић у Загребу. Симпозијум је организован у организацији Епархије пакрачко-славонске, Музеја жртава геноцида из Београда и Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ, а у сарадњи са Српским народним вијећем из Загреба https://www.portalnovosti.com/oprezno-s-brojkama/ . У свом излагању другог дана овог симпозијума, проф. др Иво Голдштајн је навео: „Кроз логор

Ова књига је оптужница за Геноцид! Никад подигнута, прећуткивана и прекривана лажним компромисима

9. новембар 2025.

У фебруару 1988., дневни југословенски лист „Борба“ објавио је специјално издање, у коме су описани и илустровани усташки злочини од 1941. до 1945. Новина је такорећи преко ноћи повучена. Сачувани примерак, 37 година касније, у фототипској форми објавили су издавачка кућа Прометеј из Новог Сада и удружење „Јадовно 1941.“ из Београда. У књигама су сачувана сведочења, описани усташки злочини и наведена имена више од 11 хиљада заклане козарачке деце. Најстарије имало је само 14 година, а већина до седам. Издање је штампано на српском, руском и енглеском језику, а представљено је недавно на Сајму књига у Београду. Тамо је био и репортер Александар Миливојевић. Послушајте звучни запис емитован у петак

Људи, како смо до тога дошли и чему се даље надамо?

8. новембар 2025.

Како то да на градском гробљу у Земуну, у главном граду државе Србије са православним хришћанима, крст и молитва за упокојене могу бити мржња према било коме, и како било ко, на заједничком гробљу може полагати право да се на некој парцели не може вршити верски чин људи друге вере? Пише: Гордана Достанић Пратим на сајтовима кривичне пријаве Јеврејске општине Земун против УГ Јадовно 1941. из Бања Луке и њеног председника др Душана Басташића. Читам и трљам очи и питам се како смо до тога дошли. До тога да се кривичном пријавом прети због одржаног помена и постављеног крста над гробницом 6.500 српских мученичких душа, побијених у логору Семлин (Anhaltelager Semlin),

Након две кривичне пријаве Јеврејске општине Земун, спремамо се за правну борбу

8. новембар 2025.

Уколико до покретања судског поступка дође, а надамо се да неће, потрудићемо се да докажемо да постављањем православног крста на српској земљи нисмо прекршили нити један закон, како овоземаљски тако и Божји. На Земунском гробљу, у делу где се сахрањују Јевреји, постоји једна гробница са скромним спомеником на којем пише – Жртвама фашизма 1941-1944. СУБНОР. Споменик је подигнут 1957. године и, као и на многим другим местима широм бивше Југославије, ту су годинама одржаване комеморације, полагани венци и држани говори у којима се величала партизанска борба против фашиста и заклињало у братство и јединство. Жртве којих су се сећали биле су безимене. Били су то „борци за слободу“, они који

У Београду одржана промоција књиге „Редни број смрти“

3. новембар 2025.

Ова књига је оптужница за Геноцид! Никад подигнута, прећуткивана и прекривана лажним компромисима. Како другачије да се назову сурова и бестијална убиства деце. Пише: Ђурђица Драгаш Првог новембра 2025, у оквиру Београдског сајма књига, промовисана је једна вредна и важна књига. Удружење Јадовно 1941. из Београда и издавачка кућа Прометеј из Новог Сада издали су, на српском, руском и енглеском језику, фототипско издање специјалног издања листа Борба од 16.2.1988. које је у то време експресно повучено из продаје. У књизи су објављена имена и презимена 11.219 – оро козарачке деце које су затрле усташе на најмонструозније начине у периоду од 1941. до 1945. године Књига необичног изгледа и формата и изузетно

РЕДНИ БРОЈ СМРТИ – Нова књига у издању УГ Јадовно 1941.

29. октобар 2025.

Издавачка кућа „Прометеј“ из Новог Сада и УГ Јадовно 1941. из Београда издали су на српском, руском и енглеском језику фототипско издање специјалног издања листа Борба од 16. 2. 1988. које је у то време експресно повучено из продаје. Најстарије дете имало је само 14 година а већина деце су била старости од 6 до 7 година. Наглашавамо да се ови подаци односе само на козарачку децу а Покољ, злочин Геноцида над Србима, дешавао се на простору читаве тадашње НДХ. У књигама су објављена имена и презимена 11 219 козарачке деце које су заклале и затрле усташе на најмонструозније начине у периоду од 1941. до 1945. год. Промоција овог трокњижја,

Октобар на Козари 1942. је био црвен од крви

28. октобар 2025.

Приједор – Усташки злочин у козарском селу Велико Паланчиште, 22. и 23. октобра 1942. године, када је ликвидирано више од 400 мештана овог и суседних места, описан је у многим извештајима, књигама, историјским документима и сведочењима малог броја преживелих. Пише: Милан Пилиповић О томе, Удружење „Јадовно 1941” пише: „Када су усташе завршиле покољ мушкараца, почели су са одвођењем група жене и деце углавном на исту локацију, али и у засеоке зване Језерине и остале делове ближе околине. Начин клања и убијања био је сличан, с тим што су млађе жене и девојке биле прво силоване, а затим су убијена деца стављана на масакриране дојке мајки, а код девојака, након дивљачког иживљавања

Шта то беше Јасеновац

28. октобар 2025.

Већ дуго у хрватској јавности, појединачно и на скуповима, у медијима и на друштвеним мрежама, упорно кола мантра о логору смрти Јасеновац као стратишту Јевреја, Рома и Хрвата-патриота у НДХ, уз напомену да је тамо било и „случајева злостављања Срба”. Домаће и светске библиотеке и историјски архиви крцати су документованом грађом о страшним злочинима усташа и владе Анте Павелића, подржане католичким клером (Степинац и други), злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима, страдалим не само у комплексу логора Јасеновац (120 квадратних километара) већ на целој територији НДХ. Поред јасеновачког комплекса, постојали су и бројни мањи, локални логори: Лепоглава, Јадовно, Винковци и други, као и локални „преки судови” за српски живаљ, по

БАСТАШИЋ: НЕЋЕМО УКЛОНИТИ ЧАСНИ КРСТ НА ГРОБЉУ У ЗЕМУНУ

27. октобар 2025.

Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке неће уклонити Часни крст са гробља Гардош у Земуну над масовном гробницом 6.500 убијених Срба у Другом свјетском рату, рекао је предсједник Душан Басташић. БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА /СРНА/ Басташић је појаснио за Срну да је Више јавно тужилаштво у Београду, на основу пријаве Јеврејске општине Земун, поднијело двије кривичне пријаве против Удружења и њега због постављања Часног крста. Уколико дође до покретања судског поступка, Басташић је рекао да ће се потрудити да докаже да постављањем православног крста на српској земљи нису прекршили ниједан закон. „Дио Земунског гробља на који се сахрањују Јевреји, по подацима из катастра у које смо имали увид, није у власништву Јеврејске

По хрватској потјерници Пољаци ухапсили Србина из Грубишног Поља

19. октобар 2025.

У петак 17.10.2025. је у Пољској полиција ухапсила Србина Живка Загорца сина Душана, рођеног 1946. године у Турчевић Пољу (РХ), с пребивалиштем у Лештанима, општина Гроцка, због наводно почињеног ратног злочина у току 1991. године. Према Веритасовим, сазнањима ухапшени Живко Загорац живи у Канади од 1992. године и посједује канадско и држављанство Републике Србије. Ухапшен је приликом повратка из Србије преко Пољске авионом за Канаду. Жупанијско државно одвјетништво у Загребу подигло је 21. априла 2025. године оптужницу пред Жупанијским судом у Загребу, против сљедећих оптуженика: Живка Загорца (1946), Раде Чакмака (1945), Ранка Раделића (1951), Бранка Чортана (1950), Лазе Саватовића (1954), Миленка Стојића (1957), Тихомира Антешевића (1960), Јована Берака (1962), Ранка

ЈЕЗИВИ НЕМАЧКИ МАСАКРИ У ОКТОБРУ 1941. БИЛИ СУ ДЕО ВЕЋЕГ ПЛАНА ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ СРБА

17. октобар 2025.

Немачки план за истребљење Срба почео је да се спроводи масакрима у октобру 1941. у Јадру и у Краљеву као одговор на војне успехе уједињених устаника који су у Србији ослободили територију на којој је живело око милион становника! Хитлер је 16. септембра 1941. наредио контраофанзиву праћену систематским терором над цивилима. Непосредни командант злочина генерал Франц Беме 25. септембра 1941. наређује: „Ако овде не поступимо свим средствима и с највећом безобзирношћу, наши ће се губици пењати до изнемоглости. Ваш задатак је да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући

У Хашанима одржана манифестација „Ћопићевим стазама дјетињства“ (ВИДЕО)

14. октобар 2025.

У Хашанима родном мјесту књижевника Бранка Ћопића одржане су „Ћопићеве стазе дјетињства“. Отворено је новоизграђено позориште за дјецу“ Јежева кућица. Стихове најплодоноснијег писца наше књижевности читали су ученици и књижевници. Најуспјешнији литерарни рад о теми Јежева кућица написала је Ива Панчић ученица Основне школе „Бранко Ћопић“ из Бањалуке. Ове године Фондација је награду „Благодарје“ додијелила Народној библиотеци“ Бранко Ћопић “ из Велике Попине у Грачацу у Хрватској. Фондација „Бранко Ћопић“ и општина Крупа на Уни заједно раде на реализацији пројекта „Башта сљезове боје-Хашани“. На почетку је положен вијенац код пишчеве бисте код спомен-школе „Бранко Ћопић“. Фото: СРНА Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима. Прву књижевну награду

Наташа Дракулић: Празна села и гробови без имена

13. октобар 2025.

Име села Дивосела у Лици, крај Госпића, настало је етимолошки спајањем речи дивно и село. Кажу да је баш такво и било; богато и велико, на лепом положају, мада то не знам јер никад у њему нисам била иако ми километражом није било далеко од родне куће. Била сам недавно тек надомак, у манастиру Медак, који више од три века одолева велебитским ветровима, али данас је, нажалост, усамљен. У прошлости, до Другог светског рата, село Дивосело је било још богатије и насељеније са православном црквом саграђеном половином 18. века, посвећеној Рођењу Пресвете Богородице или Малој Госпојини. Имало је и велику школу, а број становника се по пописима становништва из друге

Сама смрт, чин умирања – то ми није било јасно, о томе нисам имао никакве предоџбе

9. октобар 2025.

Навршило се осам година од упокојења Милана Басташића, мог оца, некадашњег једанаестогодишњег дјечака, јасеновачког логораша. ENGLISH VERSION Тим поводом, преносим дио његовог свједочења, објављеног 2010. године у књизи „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ чији је аутор. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, марвеним вагоном из родног Грубишног Поља, превезен је у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели дјечак јасеновачки логораш са Билогоре. Идем у смрт, тога сам свјестан, али тај пут у смрт нема завршног „чина”. А, у ствари, он, тај „чин” – то је смрт. Ујутро устајемо, хладно, све је влажно,

Ђурђица Драгаш: Повратак кући

9. октобар 2025.

Питају ме где сам била до сад… Сагињем главу… Сама сам…. Слушам птице… Питају ме где сам била до сад… Ћутим… Пружам руке ка небу, чини ми се да додирујем ивице облака.. Осећам њихову паперјасту мрежу под прстима. Смеше ми се, нестални, нежни, далеки.. Питају ме где сам била до сад… Сагињем главу… Корачам кроз дивље траве, купине ми се пењу уз ноге… Милујем њихово трње… Неболно је, као да само жели да му будем близу, да осети људску кожу, топлоту, ритам мог срца .. Пита ме где сам била до сад… Плачем.… Чујем чекрк са бунара… Трчим…жељна, срећна, опијена.. Чека ме канта пуна воде… Не размишљам, не питам…пијем, гасим