Tito Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Како нам је Комитерна скројила судбину у Дрездену 1928. године, коју су Јосип Броз и подјармљени српски комунисти доследно остварили

22. фебруар 2023.

Полазећи од чињенице да су и пре IV конгреса КПЈ који је одржан у Дрездену 1928. године, подјармљени српски аустромарксисти, комунисти-интернационалисти гушили и умртвљавали националну свест српског народа и да су после Првог светског рата, који је за нас Србе био рат за национално ослобођење и уједињење, нападали нову државу да је „тамница народа“ и да је настала као резултат великих ратова у Европи, коју треба разбити. Пише: Душан Буковић „Политика Јосипа Броза Тита, закамуфлирана паролама које су држале српски народ у заблуди, о братству и јединству и равноправности, када се сведе целокупни учинак његове владавине, била је доследно остваривање одлука Дрезденског конгреса КПЈ од 1928. године. И то

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Ако је Хитлер омогућио геноцид из 1941, злочине из деведесетих је трасирао Брозов режим

6. мај 2021.

„Ако је Југославија пропала након што је Броз умро, уништили су је, са изузетком Алије Изетбеговића, одреда његови комунистички дијадоси и епигони, међу којима је било и његових личних пријатеља“. Пише: Проф. др Чедомир Антић, историчар Био је командант највеће герилске војске у Европи Другог светског рата. Једини је од свих комунистичких непријатеља успео да се одупре Стаљину. Побегао је злогласном Отоу Скорценију – нацистичкој мешавини Џејмса Бонда и Рамбоа, који је лично ослободио Мусолинија и свргао Хортија. За живота је створио највећу јужнословенску државу у историји, еманциповао неколико нација, створио нови политички и омогућио до тада невиђени економски систем. На врхунцу његове владавине остварен је највећи напредак у историји већег дела

Тито и Степинац

21. април 2021.

Мало је позната једна веома занимљива и јако битна епизода из историје односа југословенских комуниста са усташама и поглавниковим нацифашистичким режимом у НДХ а односи се конкретно на надбискупа А. Степинца. Пише: Проф. др Владислав Б. Сотировић Вилњус, Литванија Познато је да су комунисти настојали од покретања „устанка“ (и грађанског рата) прво у Србији (7. јула 1941.) а затим у осталим деловима окупиране Краљевине Југославије да придобију за сарадњу све патриотске и антифашистичке снаге без обзира на њихову политичку оријентацију, националну припадност или верско опредељење бар на основу формалних позива КПЈ али само под условом да дотичне структуре прихватају политичку платформу КПЈ и њену стратегију револуционарног преотимања власти. Међутим, око

Ко се заиста борио против фашизма у Хрватској

27. децембар 2020.

Српски народ је од првог дана рата био носилац антифашистичке борбе и на простору Независне Државе Хрватске. Означени од представника усташке власти као елеменат који угрожава животне интересе хрватског народа Срби су већ маја 1941. почели да пружају спонтани отпор усташком геноциду. Отпор је био прожет свешћу о губитку државе, а са њом и сваке сигурности. Током летњих месеци 1941. отпор је прерастао у организовани антифашистички устанак српског народа у Хрватској и на осталим територијама одређеним границама фашистичке НДХ. Унутар устаничког покрета дошло је до поделе на присталице комунистичке идеологије (заговарају револуционарну смену власти) и заговорнике националне идеје и одржања старог поретка (четнички покрет). Орјентишући српске устанике ка политици сарадње